Epidemija Ebole u istočnom Kongu, sa prenošenjem slučajeva u Ugandu, pokazuje koliko brzo virus može eskalirati u regionima sa ograničenim zdravstvenim kapacitetima i prisustvom pogrebnih rituala koji šire infekciju. Trenutni soj Bundibugyo nije pokriven ranijim vakcinama, pa se hitno razvijaju novi kandidati, uz podršku CEPI-ja. Strateške izmene u međunarodnoj pomoći i smanjenje prisustva na terenu usporavaju brzu reakciju; stručnjaci zahtevaju trajna ulaganja u nadzor, laboratorije i lokalne zajednice.
Ebola Se Vraća: Kako Zaustaviti Širenje U Kongu I Ugandi
A Red Cross team lowers the coffin of a likely Ebola victim in Bunia, Congo —Jospin Mwisha—AFP/Getty Images
Žena koja je putovala iz Mongbwalu u susednu Ugandu naglo je obolela i preminula; tokom povratka u Mongbwalu kovčeg je popucao, telo je prebačeno u novi kovčeg, a polomljeni je spaljen. Deset dana kasnije svi koji su učestvovali u premestanju kovčega takođe su oboleli i preminuli — događaj koji su meštani povezali s vračanjem, kako je ispričala dr Marie Roseline Belizaire, direktorica SZO za vanredne situacije u Africi.
—Photograph by Moses Sawasawa—AP
Šta se dogodilo u Mongbwalu?
Mongbwalu je udaljeni rudarski grad u provinciji Ituri koji privlači migrante. Neki simptomi Ebole — groznica, glavobolja, bolovi u telu — podudaraju se sa simptomima izloženosti pri radu u rudarstvu, a malarija i tuberkuloza su takođe rasprostranjene, pa Ebola nije odmah pala na pamet lokalnoj zajednici. Tradicionalne sahrambene prakse koje podrazumevaju dodirivanje i rukovanje pokojnicima dodatno su ubrzale prenos virusa.
WHO director-general Tedros Adhanom Ghebreyesus visits a hospital in Bunia —Gradel Muyisa Mumbere—Reuters
Zašto je trenutna epidemija alarmantna?
Izbijanje, koje je proglašeno u maju, brzo je eskaliralo: do početka jula prijavljeno je više od 1.400 slučajeva i oko 400 smrtnih ishoda. Zvaničnici upozoravaju da se virus širio nedeljama, moguće i mesecima, pre nego što su prvi slučajevi zvanično potvrđeni, delom i zbog ograničenih laboratorijskih kapaciteta i slabe mreže nadzora.
A community leader in Goma, Congo, raises awareness about Ebola —Jospin Mwisha—AFP/Getty Images
Strain Bundibugyo — Zašto su ranije vakcine nedovoljno efikasne?
Vakcinacije i terapije razvijene posle izbijanja 2014. ciljale su soj Zaire; trenutna epidemija nosi soj Bundibugyo, protiv kojeg te mere nemaju istu efikasnost. Naučnici rade na novim kandidatima: CEPI je najavio ulaganje od skoro 62 miliona USD za razvoj tri vakcine protiv Bundibugyo, uključujući kandidat iz Oksforda i mRNA pristup koji razvija Moderna.
Protesters in Kenya march against an Ebola quarantine facility for U.S. citizens —Lucas Mukasa—Anadolu/Getty Images
Uloga globalnih aktera i finansiranje
Strateške promene u američkoj politici, smanjenje finansijske podrške i reorganizacija međunarodnih programa oslabili su kapacitete za brzi odgovor. SAD su najavile direktnu pomoć i opremu za odgovor, uz objavljene iznose od stotina miliona dolara, ali to je manje nego podrška tokom izbijanja 2014. i nema iste strukture saradnje i prisustva na terenu. Reorganizacija pomoći prema bilateralnim, „strateškim“ sporazumima dodatno je promenila način rada sa partnerima.
Public-health advice displayed at the Ebola Treatment Center in Munigi, Congo —Jospin Mwisha—AFP/Getty Images
Izazovi u terenu
Osim nedostatka resursa, odgovor otežava gubitak obučenih lokalnih savetnika i poverenja zajednice—ključnog faktora u suzbijanju dezinformacija i prihvatanju mera javnog zdravlja. Napadi na zdravstvene timove i spaljivanje klinika dodatno ugrožavaju kontrolu epidemije.
Šta je potrebno da bi se zaustavilo širenje?
Stručnjaci pozivaju na kombinaciju:
- brze deployabilne vakcine i terapije posebno usmerene na Bundibugyo;
- obnavljanje i finansiranje programa nadzora i laboratorijske mreže u regionu;
- angažovanje poverljivih lokalnih lidera i prekaljenih timova za komunikaciju; i
- trajna ulaganja u zdravstvene sisteme umesto povremenih, reaktivnih finansiranja.
Zaključak
Imamo znanje i alate da sprečimo da lokalna izbijanja prerastu u šire epidemije, ali bez dosledne i koordinisane podrške — finansijske, tehničke i političke — rizik od ponovnog širenja ostaje visok. Potrebna je dugoročna posvećenost kako bi svet bio spremniji za sledeći put.
Pomozite nam da budemo bolji.
