Putin umanjuje značaj ukrajinskih udara na rafinerije i opisuje nestašice goriva kao „privremene“, dok istovremeno odbacuje predloge o prekidu vatre. Više od 50 napada od marta je pogodilo prerađivačke kapacitete; procenjuje se da je oko trećine kapaciteta van funkcije, a proizvodnja benzina pala je za oko 17%.
Kremlj planira ubrzane popravke, mogući uvoz goriva i jačanje protivvazdušne odbrane, dok analitičari upozoravaju da su napadi poremetili rusku logistiku i usporili ratne operacije.
Uprkos sve češćim ukrajinskim napadima na rafinerije i energetsku infrastrukturu, predsednik Vladimir Putin umanjuje posledice nestašica goriva u Rusiji i odbacuje pozive na prekid vatre.
Od marta je prijavljeno više od 50 napada na rafinerije i druge energetske objekte u Rusiji i na okupiranom Krimu. Analitičari procenjuju da je otprilike trećina kapaciteta za preradu nafte privremeno ili trajno van funkcije, dok su zvanični podaci naveli pad proizvodnje benzina za oko 17% — na približno 850.000 barela dnevno.
Rationiranje je uvedeno u brojnim regionima, potrošači čekaju u dugim redovima, a na Krimu su povremeno obustavljane pojedinačne prodaje benzina. Jedna rafinerija u blizini Moskve pogođena je dva puta; drugi udar 18. juna izazvao je snažan požar i oštetio ključnu opremu čiji će popravak, prema izveštajima, potrajati mesecima.
Putin je priznao da zemlja prolazi kroz „težak period“, ali je ocenio da su nestašice "privremene". Na sastanku vlade najavio je ubrzane popravke, moguć uvoz goriva i povećanje proizvodnje sistema protivvazdušne odbrane. Istovremeno je odbacio predloge o prekidu vatre i insistirao da rat traje dok se ne ostvare njegovi ciljevi.
Putin smatra da su ukrajinski udari pokušaj da se podeli rusko društvo i prisili Kremlj na pregovore po uslovima koje Moskva smatra nepovoljnim. Zapadni analitičari, međutim, upozoravaju da su napadi poremetili rusku logistiku i usporili operacije na frontu. U međuvremenu je ruska vojska izvela masivni, 11-časovni napad na Kijev koji je, prema izveštajima, usmrtio najmanje 30 ljudi.
Putin je odbacio predloge Kijeva i saveznika o prekidu vatre, tvrdeći da bi to omogućilo ukrajinskim snagama da se reorganizuju. Njegovi uslovi za trajni prekid uključuju povlačenje Ukrajine iz dela Donjecke oblasti koju trenutno kontroliše, ograničenje ukrajinskih bezbednosnih ambicija u vezi sa NATO i garancije za položaj ruskog jezika i kulture — zahteve koje je Ukrajina odbacila.
Prema evidenciji Ujedinjenih nacija, više od 16.000 ukrajinskih civila je poginulo tokom rata. Napadi na civilne ciljeve i infrastrukturu dodatno pogoršavaju humanitarnu situaciju na obe strane fronta.
Zaključak: Dok se Kremlj trudi da umanji politički efekat nestašica goriva, ekonomske i logističke posledice napada na energetsku infrastrukturu predstavljaju realan izazov za Rusiju i imaju direktan uticaj na svakodnevni život miliona ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
