Juče i danas u Njujorku su zabeležene temperature od 100°F (≈37,8°C). Stručnjaci upozoravaju da će takvi dani postajati češći zbog klimatskih promena uzrokovanih sagorevanjem fosilnih goriva. Toplotne kupole zadržavaju vrućinu i vlagu, povećavajući rizik po zdravlje i opterećujući elektro-mreže, dok su regioni kao Evropa i zapad SAD-a posebno ranjivi.
Njujork Se Suočava Sa Sve Više Dana Od 100°F — Da Li Je To Nova Norma?
Denil Dominic Pexels
Juče je u Njujorku izmereno 100°F (≈37,8°C), a slične temperature zabeležene su i danas. Talas vrućine deluje bez presedana za mnoge stanovnike, ali klimatolozi upozoravaju da su ovakvi dani sve verovatniji i deo dugoročnog trenda izazvanog klimatskim promenama.
Vremenom Njujork neće postati poput Feniksa, ali topli vazdušni masivi često dolaze sa zapada i prelaze kontinentalni prostor, dok rastuće temperature Atlantskog okeana dodatno održavaju visoke vrednosti na Istočnoj obali.
Njujork nije usamljen: u SAD su se toplotne "kupole" (eng. heat domes) sve češće javljale, naročito na severozapadu, a broj izuzetno toplih dana raste.
Šta je to toplotna kupola?
Pojam „toplotna kupola" nije strogo naučni termin, ali opisuje stabilan sistem visokog pritiska koji može ostati na istom mestu danima i dovesti do nagomilavanja vrućine i vlage. Takvi uslovi pojačavaju osećaj vrućine, ograničavaju noćno hlađenje i povećavaju rizik po zdravlje stanovništva.
„Tako ekstremni talasi vrućine su direktno povezani sa klimatskom krizom i klimatskim promenama, i to zbog dugogodišnjeg sagorevanja fosilnih goriva i seče šuma, što povećava koncentraciju gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi,“ izjavila je Jennifer Francis iz Woodwell Climate Research Centra.
Korišćenje fosilnih goriva u svetu i dalje raste, a međunarodni napori da se zaustavi ta tendencija nisu dali dovoljno dobre rezultate. Kao posledica, globalne temperature su obarale rekorde u četiri od poslednjih pet godina, a mnogi naučnici očekuju da će ova godina takođe biti među najtoplijim.
Posledice se osećaju širom sveta: prošlog marta padali su temperaturni rekordi u većem delu zapadnog dela SAD, a prošlog meseca isti region i Evropa beležili su rekordne talase vrućine. Mnogi delovi Evrope nisu dovoljno pripremljeni — malo objekata ima klima-uređaje — dok u Njujorku nagli porast potrošnje električne energije opterećuje mrežu i stvara realan rizik od prekida u snabdevanju.
Šta to znači za građane?
Porast broja dana sa temperaturama oko i iznad 100°F znači veći rizik po javno zdravlje, opterećenje energetskih sistema i potencijalne promene u urbanom planiranju (više hladovinskih zona, adaptacija zgrada, bolja priprema ranjivih grupa). Ako se trenutni trendovi zadrže, ovakvi uslovi postaće češći deo leta u Njujorku.
Zaključak: Današnji talasi vrućine su alarm za hitnije klima-mera — kako lokalno (priprema mreža, hlađenje ranjivih stanovnika), tako i globalno (smanjenje emisija i očuvanje šuma) — jer se očekuje da će ekstremne vrućine postajati učestalije.
Pomozite nam da budemo bolji.
