Jack Klein meri ekstremne temperature na njujorškim metro stanicama i upozorava na zdravstveni rizik: indeks toplotnog osećaja dostizao je i do 55–56 °C (132 °F). Grad razmatra inovativno rešenje — termalnu energetsku mrežu koja bi izvlačila toplotu s perona i skladištila je u bušotinama do ~183 m, da bi se zimi koristila za grejanje javnih zgrada. Projekat može smanjiti temperaturu na peronima za nekoliko stepeni, ali zahteva velike investicije i godine implementacije.
„132F“: Aktivista Koji Izaziva Raspravu O Paklenim Temperaturama U Njujorškom Metrou
Jack Klein on the 4/5 subway platform at the Brooklyn Bridge-City Hall station in New York, taking temperature readings with a thermometer and his phone on a recent hot August day.Photograph: Thalia Juarez/The Guardian
Jednog vrelog avgustovskog dana, u podzemnoj "peći" njujorškog metroa, jedan bradati muškarac sa kovrdžavom kosom nije gledao telefon radi zabave — pratio je rastuće temperature i razmišljao kako bi stanice ispod zemlje mogle da se rashlade u eri klimatske krize.
Jack Klein, 31-godišnji menadžer gradilišta, poslednje dve godine deluje kao svojevrsni gerilski operativac za merenje toplote: lepio je termometre u obliku suze magnetom za čelične grede na sedam najtoplijih stanica Menhetna i objavljivao video-zapise o paklenim letnjim temperaturama kojima su izloženi putnici.
Na peronu stanice 14th Street–Union Square merenja su dostizala 37 °C (99 °F), oko 5–6 °C više nego napolju. Indeks toplotnog osećaja — koji kombinuje temperaturu i lepljivu vlažnost — popeo se i do 55–56 °C (132 °F) u pojedinim zonama, uključujući povišeni deo kompleksa Brooklyn Bridge–City Hall i Chambers Street.
„Previše je toplo, strašno je,“ rekao je jedan turista. Radnici u metrou — čistači i serviseri — posebno su ugroženi jer provode sate izloženi takvim uslovima, što sindikat opisuje kao opasno.
Zašto je metro toliko vruć?
Stanice funkcionišu kao toplinske kutije: beton i čelik akumuliraju toplotu, kočenje vozova oslobađa dodatnu energiju, klima u vagonima izbacuje zagrejan vazduh na peron, a gusto naseljeni peroni dodatno podižu temperaturu (po jedan putnik emituje približno 100 W toplote). Njujorški sistem koristi tzv. "piston" efekt — dolazak voza istiskuje vazduh kroz otvore — ali ta gruba ventilacija nije dovoljna tokom talasa ekstremnih vrućina.
Šta grad planira?
Gradske i državne vlasti razmatraju studiju izvodljivosti za sistem nazvan termalna energetska mreža. Ideja je da se rashlađena tečnost provodi cevima iza zidova i ispod podova perona kako bi preuzela toplotu, a zatim skladištila u bušotinama do ~183 m (600 ft) dubine. Tokom zime ta uskladištena toplota mogla bi da greje gradske zgrade poput City Halla i sudnica.
MTA i grad vide to kao potencijalno prvo rešenje te vrste u SAD koje bi smanjilo temperaturu na peronima za nekoliko stepeni — razliku između potpune muke i tog "manje nepodnošljivog" stanja — ali će realizacija zahtevati milijarde dolara i godine radova.
Reakcije stručnjaka i javnosti
Stručnjaci, poput Giorgie Chinazzo i inženjera Alessandra Rotta Loria, kažu da je izvlačenje i premještanje toplote tehnički izvodljivo i primenjivo u mnogim starim sistemima (New York, London, Rim), ali su ograničenja prostor i politička volja.
Gradonačelnik Zohran Mamdani i direktor MTA Janno Lieber priznaju problem: podzemlje postaje sve vrelije zbog klimatskih promena, a sistem je projektovan za drugačiji klimatski režim. Kao kratkoročne mere pominju se više pitke vode na stanicama, bolji ventilatori, udobniji sedišni elementi i češći polasci vozova.
Akcije pojedinaca
Klein je, nakon što su mu mnogi magnetni termometri nestali, prešao na druge akcije: postavlja velike dozere sa vodom na perone, apeluje za ispravne ventilatore i čak planira umetničku intervenciju — drvenu saunu na peronu 14th Street–Union Square kao komentara na problem.
"Ne odavde sam pa mi deluje neprirodno. Stvarno izgleda kao sauna," kaže Klein.
Podaci u brojkama: Njujorški metro ima 472 stanice (283 pod zemljom) i dnevno preveze oko 4 miliona putnika. U nekim stanicama prosečna letnja temperatura dostiže oko 35 °C (96 °F).
Dok se čeka politička volja i finansijska ulaganja, milioni putnika i zaposleni u metrou suočavaju se sa rizikom koji podstiče širu debatu o adaptaciji gradova na sve topliju klimu.
Pomozite nam da budemo bolji.
