Evropski talasi vrućine već menjaju projektovanje i održavanje saobraćajne infrastrukture. Eurostar planira vozove klase Celestia koji će podržavati rad klima-uređaja do 55°C, dok aerodromi i železnice uvode hitne mere protiv deformacija i požara. Podaci Copernicus-a i klimatski modeli upozoravaju na značajno više ekstremnih vrućih dana u decenijama koje slede, što zahteva bržu koordinisanu pripremu i smanjenje emisija.
Evropski Talasi Vrućine: Eurostar Projektuje Vozove Koji Podnose Do 55°C
Photo Credit: iStock
Talasi ekstremnih vrućina u Evropi više nisu samo pitanje javnog zdravlja — počinju da menjaju i način na koji se projektuje i održava ključna infrastruktura. Eurostar razvija novu klasu vozova Celestia koja će, kako navode, moći da radi u uslovima do 55°C (131°F).
Šta planira Eurostar?
Eurostar planira flotu do 50 vozova klase Celestia, predviđenu za ulazak u saobraćaj oko 2031. godine. Kompanija je podigla zahtevnu granicu za rad klima-uređaja sa prvobitnih 45°C (113°F) na 55°C (131°F) kako bi se nova flota prilagodila očekivanim ekstremima.
Portparol Eurostara za CNBC: Vozovi će biti opremljeni klima-uređajima sposobnim da rade na temperaturama do 55°C, jer će ovi vozovi saobraćati i u narednim decenijama.
Primeri pritiska na infrastrukturu
Ekstremne temperature već izazivaju konkretne probleme širom Evrope. Na aerodromu u Oslu (Avinor), asfalt je lokalno dosegao približno 52°C (126°F); ekipe su za svako hlađenje koristile oko 13.000 litara vode. U Stokholmu operator javnog prevoza SL počeo je da boji šine u belu boju kako bi smanjio rizik od deformacija i savijanja pruga usled visokih temperatura.
U Francuskoj i Španiji, talasi vrućine i prateći požari naterali su na evakuaciju više od 330.000 ljudi, što pokazuje kako klimatski ekstremi utiču i na bezbednost i na logistiku.
Širi efekti i projekcije
Toplinski udari ovog intenziteta mogu deformisati šine, oštetiti piste, poremetiti lance snabdevanja, povećati pritisak na elektroenergetske mreže i podići troškove održavanja. Ti efekti utiču na cenu karata, pouzdanost saobraćaja, osiguranje i bezbednost putnika i radnika.
Podaci Servisa za klimatske promene Copernicus pokazuju da se Evropa od 1980-ih zagreva otprilike dvostruko brže od svetskog proseka. Prema modelima Climate X, u scenariju visokih emisija centralna Evropa bi do 2050. mogla imati dva do tri puta više ekstremnih vrućih dana nego danas; regioni koji sada beleže 5–10 takvih dana godišnje mogli bi doći do 20–30.
James Brennan (Climate X): Južna Evropa — delovi Iberijskog poluostrva, južne Italije i Grčke — mogli bi zabeležiti i po 40–55 ekstremnih vrućih dana godišnje.
Jan Rosenow, profesor energetike i klimatske politike (Univerzitet Oksford), podvukao je da su ovi trendovi posledica fosilno-gorivom pogonjene klimatske krize i upozorio da sama adaptacija nije dovoljna bez smanjenja emisija.
Reakcije institucija i osiguravača
Evropska komisija najavila je koordinisani plan za otpornost na klimu i upravljanje rizicima, uz izmene politika za infrastrukturu, saobraćaj, energiju i zdravlje koji moraju odražavati stvarne klimatske uslove. Osiguravajuće kompanije, poput Allianz Risk Consulting-a, pozivaju na bržu pripremu: ekstremne vrućine nazivaju "tihom katastrofom" zbog skrivene štete koju nanose biznisima i lancima snabdevanja.
Eurostar podseća da će novi vozovi raditi decenijama (ulazak u saobraćaj od 2031. i rad tokom 2060-ih) i da je planiranje otpornosti na ekstremne klimatske uslove ključno za bezbednost i pouzdanost usluge.
Pomozite nam da budemo bolji.
