Poslednji ruski napad na Kijev: Zašto je bio posebno smrtonosan i šta to znači za odbranu Ukrajine

Žestok ruski napad na Kijev u četvrtak odneo je najmanje 30 života i smatra se trećim najkrvavijim udarom na ukrajinsku prestonicu od početka rata. Napad se izdvojio po ciljanju stambenih kvartova i po kombinaciji oružja koje je uključivalo balističke rakete, mlazne dronove i leteću municiju.

Šta se dogodilo

Prema izveštajima ukrajinskih vlasti, Rusi su lansirali ukupno 77 projektila, od kojih je 28 bila balistička. Kijevske službe prijavile su da je pogođeno oko 25 lokacija širom grada, a više od 130 stambenih zgrada je oštećeno. Jedan projektil uništio je zgradu sa 64 stana, ostavivši desetine porodica bez krova nad glavom.

Burnt cars are seen outside an apartment block hit by Russian strike in the Pecherskyi district of Kyiv on July 2, 2026. - Yevhen Kotenko/Ukrinform/Future Publishing/Getty Images

Koje su tehnologije korišćene

Među upotrebnim sredstvima bio je i Zircon — hipersonična krstareća raketa koja se ponaša slično balističkim projektilima i za čije presretanje je, prema ocenama ukrajinskih zvaničnika, neophodan sistem Patriot. Rusija je koristila i mlazne dronove tipa Geran‑4, koji mogu dostizati brzine do 500 km/h, kao i Shahed‑tip udarne dronove i razne krstareće rakete.

„Neprijatelj ih koristi sve češće, i procenat mlaznih Shahed‑a u njihovom arsenalu raste; to troši (naše) resurse“, rekao je Yurii Ihnat, portparol Vazduhoplovstva Ukrajine.

Zašto je napad bio posebno poguban

Glavni razlozi veće smrtnosti su ciljanje gustih stambenih površina i kombinacija oružja koje je teže presretati. Mlazni dronovi visoke brzine prelaze prioritete tradicionalnih mobilnih protivvazdušnih jedinica, dok balističke i hipersonične rakete zahtevaju sofisticirane sisteme za presretanje.

Smoke rises in the city after a Russian missile and drone strike on Kyiv, Ukraine July 2, 2026. - Viacheslav Ratynskyi/Reuters

Izazovi u odbrani

Ukrajinski zvaničnici izvestili su da je presretnuto više od 90% krstarećih raketa i Shahed dronova tog dana, ali je naglašen akutni manjak raketa za Patriot sisteme. Ministarstvo odbrane Ukrajine poslalo je zahteve skoro 40 država tražeći hitne isporuke raketa iz postojećih zaliha, uz obećanje da će to biti kompenzovano budućim isporukama.

Analiza Institute for the Study of War (ISW) ukazuje da je Rusija verovatno pripremala napad skupljajući zalihe dronova i raketa tokom juna, dok istovremeno intenzivno pojačava proizvodnju dronova — sada sposobnu za stotine do hiljade jedinica mesečno.

Ukraine's President Volodymyr Zelenskiy walks with Interior Minister Ihor Klymenko as he visits the site of an apartment building damaged during the strikes. - Valentyn Ogirenko/Reuters

Humanitarne posledice

Potraga i spasavanje nastavile su se danima, a nekoliko ljudi i dalje je nestalo. Ukrajinski pretpostavljeni broj žrtava smanjen je delom zbog upozorenja i apela vlasti da građani potraže sklonište; oko 52.500 ljudi, uključujući 4.500 dece, provelo je noć u bežanijim skloništima, poput kijevskog metroa.

Predsednik Volodymyr Zelensky istakao je: „Napadi svakog dana i svake noći ruše civilnu infrastrukturu. Teror je jedini argument koji su im ostao da ne zaustave rat.“

Šta sledi

Situacija ukazuje na trajni pritisak na ukrajinske protivvazdušne kapacitete i potrebu za dodatnim međunarodnim isporukama raketa i sistema za odbranu. Analitičari upozoravaju da Rusija može nastaviti da gomila zalihe i planira nove velike udare u trenutku koji joj odgovara, što dodatno opterećuje civilno stanovništvo i odbrambene resurse Ukrajine.

Ključne činjenice: najmanje 30 poginulih, 77 ispaljenih projektila (28 balističkih), upotreba Geran‑4 i Zircon raketa, preko 90% presretnutih krstarećih raketa i Shahed dronova, akutni manjak raketa za Patriot sisteme.