Sažetak: Izrael je pošto je sprovedena razmena zatvorenika 2025. ograničio susrete deportovanih palestinskih zatvorenika sa članovima porodica na Zapadnoj obali, ostavljajući mnoge u egzilu. Dokumentovane su stotine primeraka uskraćenih dozvola za putovanje — Hurriyat beleži preko 8.700 zabrana između 2014. i 2025. — a organizacije za ljudska prava tvrde da mere predstavljaju kolektivnu kaznu. Porodice najavljuju pravne postupke, ali očekuju ograničene rezultate pred izraelskim sudovima.
Deportovani i Razdvojeni: Izrael Sprečava Sastanke Palestinskih Zatvorenika Sa Porodicama
Bushra is hoping to meet her father soon [Mohamad Turkman/Al Jazeera]
Izrael ograničava susrete deportovanih palestinskih zatvorenika oslobođenih u razmenama iz 2025. godine sa članovima njihovih porodica na Zapadnoj obali, ostavljajući mnoge u egzilu dok su im bližnji stotinama kilometara daleko. Primeri iz života pokazuju emotivne i praktične posledice tih mera.
Amjad al‑Najjar: Svaki poziv telefonom podseća petogodišnjeg Akrama i dvogodišnje Julije na oca koga nikada nisu upoznali. Amjad al‑Najjar, deportovan u Egipat nakon desetogodišnje kazne i oslobađanja u januaru 2025. u okviru razmene zatvorenika, ostao je udaljen od svoje dece zbog izraelskih putnih ograničenja. Deca su, kako navode porodica i mediji, začeta spermom koju je Amjad uspeo da iznese iz zatvora tokom pritvora.
„Veliki deo ove slobode ostao je nepotpun zato što prvi susret sa porodicom nije protekao kako sam zamišljao“, rekao je Amjad za Al Jazeera.
Primer porodice Hamed: Desetogodišnja Bušra, takođe začeta iz spermatozoida iznešenog iz zatvora, tek je u martu putovala u Kairo sa tetkom i videla oca Ahmeda Hameda, deportovanog nakon 22 godine pritvora. Po povratku na Zapadnu obalu, Bušra i pratnja su zadržane i ispitivane od strane izraelskih obaveštajnih službi. Njena majka, Inas, više puta je dobijala odbijanje zahteva za putovanje zbog, kako je navodno objašnjeno, bezbednosnih razloga.
Braa i brak koji se sprema: Inas priča i o sinu Baraau, koji je bio beba kada je otac uhapšen — sada ima 22 godine i porodica sprema svadbu bez mogućnosti da pozove oca. Višestruki zahtevi za prelazak preko graničnog prelaza Karama (Karameh) bili su odbijeni.
Rijad al‑Amour — smrt u egzilu: Čak i posle smrti, porodicama je uskraćeno pravo da sahrane svoje bližnje na Zapadnoj obali. Rijad al‑Amour, oslobođen i deportovan u Egipat u oktobru 2024. posle 23 godine pritvora, umro je nekoliko meseci kasnije. Njegova supruga je uspela da ga vidi u Jordanu pre smrti, ali petero dece nije dobilo dozvolu da napusti Zapadnu obalu i prisustvuje ispraćaju.
Širi kontekst i statistika: Tokom razmena zatvorenika 2025. godine, prema podacima Palestinian Prisoners Club, iz Zapadne obale deportovano je 383 palestinska zatvorenika. Organizacije za ljudska prava navode da su mere restrikcije putovanja široko primenjene: centar Hurriyat je registrovao više od 8.700 zabrana putovanja za Palestince sa Zapadne obale u periodu 2014–2025, među kojima je 691 žena, često bivših zatvorenica ili članica porodica zatvorenika.
Šawan Džabarin iz Al‑Haqa ocenjuje da politika prisilnog razdvajanja predstavlja kolektivnu kaznu i kršenje prava na porodično ujedinjenje.
Odgovori porodica: Pogođene porodice najavljuju pravne korake, uključujući podnošenje zahteva izraelskom Vrhovnom sudu, ali priznaju da ne očekuju nužno uspeh. Njihovi navodi i svedočenja ukazuju na dugoročne posledice — emotivne rane, otežanu reintegraciju oslobođenih i trajno razdvojen život između egzila i Zapadne obale.
Zaključak: Priče pojedinačnih porodica ilustruju kako politike putnih zabrana i deportacija utiču na osnovna prava na porodično ujedinjenje. Brojke i svedočenja organizacija za ljudska prava upućuju na sistemski problem koji prema kritikama predstavlja oblik kolektivnog kažnjavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
