Letnji talasi vrućine u maju i junu oborili su više temperaturnih rekorda u Velikoj Britaniji i širom Evrope, uključujući 37,7°C zabeleženo u Lingwoodu (Norfolk). Visoka vlažnost i "tropske noći" dodatno su pojačale zdravstveni rizik; mora su takođe neuobičajeno topla. Naučnici povezuju intenzitet ovih talasa sa ljudskim emisijama gasova staklene bašte i upozoravaju da će toplotni talasi postajati češći i intenzivniji dok se emisije ne svode na neto nula.
Sve toplije i toplije: Rekordni letnji talasi vrućine pokazuju novu klimu Evrope
Outdoor workers can be particularly vulnerable to the effects of extreme heat, such as that seen in the UK and Europe last month [Tino Romano / EPA]
Još smo tek na početku jula, ali talasi ekstremne vrućine u maju i junu dali su Velikoj Britaniji i Evropi jasnu sliku o promenama klime koje se događaju — i koje će se po svemu sudeći intenzivirati.
Šta se dogodilo?
Jun je u mnogim delovima Evrope oborio dugogodišnje temperaturne rekorde. Prema privremenim podacima, najviša merenja u Velikoj Britaniji dostigla su 37,7°C u Lingwoodu (Norfolk), dok je prethodni junski rekord od 35,6°C poticao iz 1957. godine (izjednačen 1976.). Više od deset zemalja u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Evropi zabeležilo je nove junske maksimume, ponekad uvećane za dva do tri stepena u odnosu na ranije rekorde, a neke su prešle i 40°C.
Kako je delovalo na ljude?
Pored visoke dnevne temperature, mnogo mesta iskusilo je povišenu vlažnost vazduha i "tropske noći" — noći kada temperatura ne pada ispod 20°C. Takvi uslovi otežavaju hlađenje tela znojenjem i smanjuju kvalitet sna; u Kardifu je temperatura tokom jedne noći ostala iznad 23,5°C, što je najtoplija junska noć ikad zabeležena u okolini UK.
Nauka i uzroci
"Promene klime uzrokovane ljudskim delovanjem učinile su da se ovakvi događaji češće i jače pojavljuju," rekao je prof. Stephen Belcher, glavni naučnik Met Office-a.
Ključni uzrok dugoročnog zagrevanja su emisije gasova sa efektom staklene bašte povezane sa sagorevanjem fosilnih goriva. Regionalno, Evropa se zagreva brže delimično zbog topljenja snega i leda (manje refleksije Sunčevog zračenja) i smanjenja aerosola u vazduhu, što omogućava da više sunčeve energije dopre do površine Zemlje. Neki istraživači takođe ukazuju da klimatske promene mogu menjati atmosfersku cirkulaciju i povećati učestalost dugotrajnih anticiklona koje donose toplotne talase.
Morski uslovi i budući rizici
Morа oko Evrope su takođe izuzetno topla, a morske toplotne talase podržavaju i produžavaju period visokih temperatura na kopnu jer voda sporije gubi toplotu. Toplija mora smanjuju rashladni efekat morskih povetaraca i mogu pojačati intenzitet narednih talasa vrućine.
Šta možemo očekivati?
Stručnjaci upozoravaju da će, dok god globalne temperature rastu zbog emisija gasova staklene bašte, toplotni talasi u Evropi postajati češći i intenzivniji. To ne znači da će svaki naredni talas biti topliji od prethodnog, ali dugoročni trend je jasan: sve topliji letnji periodi dok ne postignemo smanjenje emisija ka globalnom neto nula.
"Naši toplotni talasi će postajati sve topliji i topliji dok ne postignemo globalno neto nula emisija gasova staklene bašte i ne stabilizujemo klimu," rekao je prof. Ed Hawkins.
Ove promene imaju neposredne posledice po javno zdravlje, infrastrukturu, poljoprivredu i ekosisteme. Pripremanje — kroz planove za hitne slučajeve, unapređenje javnih rashladnih kapaciteta i smanjenje ranjivosti gradskih sredina — postaje sve važnije.
[BBC]
[BBC]
[BBC]
[BBC]
[BBC]
[BBC]
[BBC]
Pomozite nam da budemo bolji.
