Kako nova era toplotnih talasa preispituje školski kalendar: Pomeriti raspust ili klimatizovati škole?

Tokom poslednjih nekoliko leta Velika Britanija se suočava sa sve češćim i intenzivnijim talasima vrućine koji dovode u pitanje način na koji organizujemo školsku godinu. Dok su školska igrališta u Škotskoj već u avgustu bila puna dece nakon ranijeg raspusta, u zemljama poput Engleske i Velsa đaci su bili u učionicama u vreme kad su temperature unutra prelazile granice izdržljivosti — bez adekvatne klimatizacije i ventilacije.

Toplotni talasi, ispiti i 'heat days'

Ove godine su oboreni brojni temperaturni rekordi: Met Office je izdao crveno upozorenje, registrovano je čak 38°C u Lingwoodu (Norfolk) 26. juna, a u samo nekoliko meseci zabeleženo je više široko rasprostranjenih talasa toplote. Više od 1.000 škola u UK privremeno je zatvoreno ili je rad prekinut ranije zbog prekomernih temperatura u učionicama.

[BBC]

„Visoke temperature mogu značajno narušiti koncentraciju i rezultate učenika,“ upozorava Baronesa Brown, predsednica Komiteta za prilagođavanje klimatskim promenama.

Uslovi su naročito problematični tokom perioda polaganja standardizovanih ispita (GCSE, A‑level): studije pokazuju da polaganje ispita pri 32°C smanjuje verovatnoću polaganja za oko 10% u odnosu na iste ispite na 22°C.

Ključne studije i procene

• BBC analiza: prva pojava dana sa 30°C pomerena je sa prosečnog 13. jula u 1960‑im na 19. juna u 2020‑im.
• Studija Met Office/UCL procenjuje da bi učenici mogli izgubiti prosečno 8.2 dana nastave godišnje usled ekstremne vrućine ako globalne temperature porastu za više od 2°C u odnosu na preindustrijski period.
• Istraživanja u Climate Risk Management (2024) sugerišu da svaka temperatura iznad 24°C može narušiti učenje; pad performansi varira između 2% i 12% za svaki stepen više.
• Autori su postavili 26°C kao gornju "komfortnu granicu" — prosečna engleska škola dostiže ovu temperaturu oko 59 dana godišnje, što bi poraslo na 71 dan pri dodatnom zagrevanju od 2°C; u "rizičnim" školama broj dana može dostići 75.

Mere i opcije: promena raspusta vs ulaganje u infrastrukturu

Raspravlja se o dve glavne opcije:

A recent study set 26C as the upper "comfortable limit" for temperatures in a classroom [Reuters]

• Pomeranje školskog raspusta ka ranijem datumu (npr. kraj juna) kako bi se smanjio broj školskih dana u najtoplijem periodu, što bi smanjilo verovatnoću "heat days" i smanjilo rizik tokom ispita.
• Ulaganja u klimatizaciju i ventilaciju kako bi se postojeće zgrade prilagodile novim klimatskim uslovima — rešenje skuplje i dugotrajnije, ali trajno i korisno tokom čitave godine.

Svaka od ovih opcija ima implikacije: preraspodela godišnjih odmora utiče na porodične planove i turizam (moguće pomeranje cenovnih vrhova u sezoni), dok zahtevi za infrastrukturnim ulaganjima podrazumevaju velike troškove i vremenski opsežne radove.

Praktične kratkoročne mere

Stručnjaci i rukovodioci škola predlažu i manje, ali hitne korake:

Schools in hotter countries like France follow guidelines that trigger timetable changes or closures in very high temperatures [Getty Images]

• Jasne smernice za "heat days" (kada je primereno zatvoriti školu ili skratiti radni dan).
• Fleksibilno radno vreme — raniji početci i završeci časa da bi se izbegla najtoplija popodnevna časovna zona.
• Prilagođavanje školskog pribora i uniforme (npr. nošenje PE opreme) radi udobnosti učenika.
• Bolja komunikacija sa roditeljima i lokalnom zajednicom o rizicima i procedurama.

Međunarodni primeri i društveni uticaj

U zemljama poput Francuske i Španije postoje lokalne smernice koje automatski pokreću izmene rasporeda ili zatvaranje škola pri ekstremnim temperaturama. Takvi primeri služe kao model za raspravu u Velikoj Britaniji. Istovremeno, promena datuma raspusta utiče na tržište putovanja: više građana bira ostanak u zemlji, što menja potražnju i cene.

Zaključak

Promene klime već utiču na škole i ispitne uslove. Dok jedno rešenje — promena školskog kalendara — može predstavljati hitnu administrativnu meru s neposrednim efektima, dugoročno su potrebna ulaganja u klimatizaciju, ventilaciju i adaptaciju zgrada. Potrebno je nacionalno vođstvo koje će ponuditi kratkoročne smernice i strategiju za investicije u narednim godinama.

Ključno: bez obzira na odabranu kombinaciju mera, školske vlasti, roditelji i vlade moraju koordinisano delovati da zaštite zdravlje i obrazovni učinak dece u sve toplijem okruženju.