Zapad Engleske je ovog leta pogodilo pet toplotnih talasa s maksimumom od 36,7 °C, što je dovelo do suše, erozije tla i pritiska na vodosnabdevanje. Biljke i drveće pokazuju znake stresa, a ranije zrenje plodova i promenjena pojava insekata ugrožavaju izvore hrane za ptice i druge životinje. Stručnjaci pozivaju na očuvanje vodnih resursa, obnovu staništa i planske mere prilagođavanja kako bi se povećala otpornost pejzaža.
Kako toplotni talasi menjaju prirodu na zapadu Engleske — šta nas čeka?
Extreme weather events may continue to shrink rivers and reservoirs [Getty Images]
Ove godine zapadni delovi Engleske doživeli su niz ekstremnih vremenskih uslova: pet toplotnih talasa s maksimalnom zabeleženom temperaturom od 36,7 °C i dugotrajnim sušnim periodima. Posledice su već vidljive u prirodi, poljoprivredi i vodosnabdevanju, a stručnjaci upozoravaju da će mnoge od njih biti dugotrajne.
Suša, erozija i iscrpljeni rezervoari
Stuart McCarthy-Thompson iz Avon Wildlife Trust-a kaže da su posledice suše vidljive na terenu: biljke su dehidrirale, travnjaci su se u velikoj meri osušili, a erozija tla se intenzivirala. Dodatno, vodosnabdevanje je pod pritiskom — pad nivoa podzemnih voda, sužavanje reka i pražnjenje rezervoara već su zabeleženi.
The prolonged hot and dry weather has caused the grass to dry out [Getty Images]
"Ove godine smo iskusili trajnu nestašicu vode, snižavanje podzemnih voda i skupljanje reka. Sve to menja hidrologiju pejzaža i utiče na divlje vrste i naš dugoročni izvor vode," kaže Nicholas Wray, kustos Botaničke bašte Univerziteta u Bristolu.
Posledice po biljke i drveće
Visoke temperature i nedostatak vlage prouzrokovali su ubrzano propadanje nekih biljnih zajednica. Mlada drveća posebno teško uspevaju da se ukorene, a i zrela stabla pokazuju znakove stresa: opadanje lišća, sušenje grana i smanjena rodnost. Tokom sledećih sezona moguće je da se neki efekti pojave tek sa zakašnjenjem — suve grane i odumiranje mogu biti vidljivi naredne godine.
Uticaj na životinje i ekosisteme
Nedostatak vode i ranije zrenje biljaka (npr. kupina i semena) smanjuju zalihe hrane koje divlje vrste obično koriste u jesen i zimu. Kišne gliste kopaju dublje da bi našle vlagu, što otežava pticama da ih nalaze kao hranu. McCarthy-Thompson ističe problem neusklađenosti između pojave insekata i perioda gnežđenja ptica: "Ako insekti izlaze ranije zbog toplote, a ptice ne usklade vreme izleganja sa tim promenama, mladi mogu ostati bez hrane."
'Plants are desiccated, the grassland is pretty much gone,' said McCarthy-Thompson [PA Media]
Povišene temperature takođe predstavljaju rizik za insekte kao što su bumbari — dlakavi organizmi kojima je teško da regulišu toplinu. Nicholas Wray upozorava da bi dugoročno to moglo dovesti do opadanja nekih autohtonih populacija bumbara, što bi imalo širi efekat na oprašivanje biljaka.
Poljoprivreda i stočarstvo
Toplotni talasi već su uticali na poljoprivredu: smanjena proizvodnja mleka i usporen rast stoke zabeleženi su u regionu. Suša utiče i na povrtarske kulture jer je očvrslo i isušeno tlo teže za obradu i navodnjavanje.
McCarthy-Thompson said work needs to be done to 'restore habitats, restore peak lands' and rivers need to be allowed to 'meander more' [Getty]
Šta se može učiniti — lokalne i sistemske mere
Iako je zimska sezona 2025–26. bila iznadprosečno kišna (Met Office navodi 42% više padavina nego dugoročni prosek), stručnjaci upozoravaju da se ne može oslanjati samo na promenu godišnjih doba. Oli Henman iz veća Bath and North East Somerset kaže da vlasti razmatraju mere za ojačavanje otpornosti zelenih površina: povećanje senovitih zona, bolje upravljanje vodnim resursima i obnova staništa.
McCarthy-Thompson predlaže akcije poput zadržavanja vode u pejzažu (smanjenje brzog oticanja), obnavljanje prirodnih livada i dopuštanje rekama da više meandriraju kako bi se povratila prirodna dinamika vodnih tokova i poboljšala otpornost ekosistema.
Zaključak
Toplotni talasi ovog leta jasno su pokazali koliko su ekosistemi ranjivi na ekstremne vremenske pojave. Potrebne su kombinovane mere — od lokalnih intervencija u upravljanju vodom do šire politike za prilagođavanje klimatskim promenama — kako bi se zaštitila biodiverzitet, stabilizovalo vodosnabdevanje i smanjili negativni uticaji na poljoprivredu.
Pomozite nam da budemo bolji.
