Ekstremne vrućine u Velikoj Britaniji primoravaju rasadnike da uvoze hrastove iz južne Evrope jer domaći engleski hrastovi lošije podnose temperature iznad ~33°C. Južni varijeteti su otporniji na sušu i nagle talase toplote, ali uvoz nosi rizik unošenja novih bolesti i potencijalne promene genetskog fonda kroz ukrštanje. Stručnjaci preporučuju pojačan biosekuritet, selekciju domaćih populacija i pažljiva ispitivanja pre masovnijeg uvoza.
Engleski hrastovi više ne podnose britansku vrućinu — rasadnici uvoze južne varijetete
The symbolic English oak tree supports more than 2,300 species of birds and insects - Justin Kase/Alamy
Ekstremne vrućine u Velikoj Britaniji primorale su rasadnike da uvoze sadnice hrastova proklijale u južnoj Evropi, jer su te varijeteti bolje prilagođeni suvim i toplim uslovima od domaćih primeraka, upozoravaju stručnjaci.
Harry Hoblyn iz rasadnika Rymer Trees u Barnhamu, Suffolk, kaže da uvozi hrastove iz severnog Portugala zato što se domaći primerci teško nose sa sve učestalijim talasima toplote. „Došli smo do tačke gde se klimatski uslovi menjaju brže nego što priroda može da evoluira, pa moramo da tražimo dalje“, navodi on.
Hoblyn objašnjava da neke južnoevropske varijetete imaju sitnije otvore na listu koji brže reaguju na promene vremena: „Ako odjednom postane veoma vruće, oni odmah zatvaraju ta otvorenja, dok pore domaćih stabala zatvaraju znatno sporije.“
U nekim delovima UK zabeležene su rekordne temperature — do 37°C tokom petog ovogodišnjeg talasa vrućine. Engleski hrast (Quercus robur) obično podnosi temperature do oko 33°C; iznad te granice stabla mogu doživeti takozvanu „lažnu jesen“ kada listovi žute i otpadaju, a produženi toplotni stres može slabiti stabla i dovesti do gubitka grana ili krune.
Zašto su južni varijeteti otporniji?
Varijeteti koji potiču iz južne Evrope razvili su mehanizme otpornosti na sušu i visoke temperature tokom generacija, pa lakše podnose nagle toplotne talase i duže periode suše. Harriet Rix, konsultantkinja za nauku o drveću, objašnjava: „Ako je vaš hrast proklijao u toplijoj, suvljoj zemlji, verovatnije je da će biti otporan na tople i suve uslove.“
Rizici uvoza i genetike
Međutim, stručnjaci upozoravaju da uvoz nosi i značajne rizike. Rix ističe da uvoz sadnica može dovesti do unošenja novih bolesti i štetnih organizama, kao i do neželjenog mešanja genetskog fonda: „Vrlo je lako da se hrastovi međusobno ukrštaju. Mlade sadnice stvaraju mnogo polena i veoma su plodne. Ova praksa mogla bi značajno da promeni genetski fond.“
Pored hrastova, rasadnici uvoze i druge južnoevropske vrste, uključujući masline, što ukazuje na širi pomak ka biljkama tolerantnijim na mediteransku klimu, kako navodi Gavin Lane, predsednik Country Land And Business Group.
Moguća rešenja i preporuke
Stručnjaci predlažu nekoliko pristupa: unapređenje biosekuriteta pri uvozu, selekciju i oplemenjivanje domaćih populacija za veću otpornost, provođenje terenskih ispitivanja različitih provenijencija (provenance trials) i pažljeno razmatranje takozvane „assisted migration“ (upravljane migracije) gde je to opravdano. Fokus na očuvanje lokalne biološke raznovrsnosti i monitoring unetih sadnica ključni su za smanjenje rizika.
Zaključak: Klimatske promene menjaju praksu u rasadnicima i sadnji drveća u Britaniji — uvozni hrastovi mogu pomoći u opstanku zelenih površina, ali dolaze sa biološkim i genetskim rizicima koje treba pažljivo upravljati.
Pomozite nam da budemo bolji.
