English Heritage je postavio plaku Stefanu Zweigu na 49 Hallam St u Londonu, podsećajući na njegov književni značaj i na mračnu mogućnost nacističke okupacije. Zweig se nalazio u SS‑ovoj „Crnoj knjizi“, spisku od skoro 3.000 istaknutih Britanaca predviđenih za eliminaciju u okviru plana Operation Sealion iz jula 1940. Plan je napušten posle uspešne odbrane RAF‑a u Bitki za Britaniju; od oko 20.000 primeraka spiska sačuvana su samo dva.
Nacistički „Crni spisak“ i plaketa Stefanu Zweigu: šta bi se desilo da je Britanija bila okupirana?
The failure of Hitler’s invasion plans spared thousands of prominent Britons from the SS’s ‘Black Book’ - Heinrich Hoffmann/Archive Photos/Getty Images
English Heritage je 1. jula otkrio novu plaku na adresi 49 Hallam St, London W1W, posvećenu austrijskom piscu Stefanu Zweigu. Plaketa podseća na život i delo jednog od najprevođenijih autora svoje ere, ali i na mračni scenarij koji je Britaniju mogao zadesiti – planiranu nacističku invaziju i sistemsko istrebljenje kulturne i političke elite.
Zweig u Londonu i novi podsticaj za istraživanje
Stefan Zweig živeo je u Hallam Streetu nakon što je 1933. pobegao iz Austrije posle dolaska Hitlera na vlast. U svojoj zlatnoj eri bio je međunarodna književna zvezda: pisao je romane, biografije i drame, a njegova javna predavanja privlačila su hiljade ljudi. Plaketu je predložio pisac Horatio Morpurgo, a podržali su je imena poput Juliana Barnesa, Margaret Drabble, Davida Harea i Roya Hodgsona.
Crna knjiga: plan za uklanjanje intelektualaca
Mnogo mračniji kontekst otkriva činjenica da se Zweig našao u takozvanoj „Crnoj knjizi“ (Sonderfahndungsliste GB) — tajnom spisku SS‑a sa skoro 3.000 istaknutih stanovnika Velike Britanije koji su trebalo da budu "neutralisani" u slučaju invazije. Spisak je bio deo operacije Sealion, nacističkog plana invazije na Britaniju iz jula 1940. godine.
Stefan Zweig escaped Nazi persecution only to find himself later named on Hitler’s secret ‘Black Book’ of Britons marked for arrest after an invasion - Imagno/Schostal Archiv
Na spisku su se nalazila imena poput E. M. Forstera, Sylvie Pankhurst, J. B. Priestleya, Paula Robesona, Bertranda Russella i H. G. Wellsa, ali i političkih lidera kao što su Winston Churchill i Clement Attlee. Među imenima našao se i Robert Baden‑Powell, osnivač Skauta, kog su nacisti smatrali potencijalnom obaveštajnom pretnjom.
Britanska verzija spiska delom je nastala na osnovu zastarele edicije Who’s Who, zbog čega su na njoj zavšila i imena ljudi koji su već bili mrtvi ili u inostranstvu, poput Sigmunda Freuda ili Aldousa Huxleyja.
Ko bi sproveo plan i šta je sprečilo invaziju
Izvršenje naređenja iz „Crne knjige" povjereno je SS‑Brigadführeru dr. Franzu Sixu, koji bi navodno bio zadužen i za tretman britanske jevrejske populacije (oko 300.000 ljudi), kao i za pljačku muzeja i galerija. Postojale su i glasine da su planirali da premeštanjem spomenika simbolički ponište britansku samobitnost.
The Nazis’ secret Black Book listed almost 3,000 prominent Britons marked for arrest if Hitler’s invasion plans had succeeded - Imperial War Museum
Operacija Sealion je, međutim, napuštena nakon dva meseca, obeshrabrena odlučnom odbranom RAF‑a u Bitci za Britaniju. Otprilike 20.000 primeraka „Crne knjige" pripremljeno je za distribuciju SS‑u i Gestapou, ali su mnogi uništeni u savezničkim napadima; danas su poznata samo dva originala — u Imperial War Museum u Londonu i u Hoover Institution na Stanfordu.
Alternativna istorija i kolektivno sećanje
Pitanje "šta bi bilo da" ostaje snažno u britanskoj kulturi: od romana i TV adaptacija kao što su SS‑GB i The Man in the High Castle, do pozorišnih dela poput Noël Cowardove drame Peace in Our Time (1946), koja se bavi temama saradnje, otpora i moralnog kompromisa pod okupacijom.
„Mi očekujemo s neprkosom predstojeći udar. Ako osvajač stigne u Britaniju, neće biti mirnog pokornog predavanja naroda; radije bismo videli London u ruševinama i pepelu nego da bude mirno i oblikovano porobljavanje.“
Ovaj Churchillov ton i snažan duh kolektivnog otpora smatraju se ključnim razlozima zbog kojih je invazija na kraju odbačena — ali „Crna knjiga" podseća koliko je bila stvarna pretnja po kulturni i intelektualni život zemlje.
Zweig’s niece, Eva Alberman, who lived with him on Hallam Street, pictured beside the new English Heritage blue plaque - David Parry
Zweigova sudbina i nasleđe
Zweig je kasnije otišao u Njujork, a 1942. zajedno sa suprugom Lotte izvršio je samoubistvo u Brazilu, slomljen stanjem u svetu. Danas je njegova plaketa na Hallam Streetu podsetnik ne samo na njegov književni opus — među drugim delima, biografije Erasmusa i Marije, kraljice Škotske i roman Beware of Pity — već i na istorijske moguće sudbine koje su izbegnute.
„Nije svako čuo za Zweiga,“ poručuje Alexandra Carson iz English Heritage, „ali nadamo se da će prolaznici, videvši plaku, poželeti da saznaju više.“ Dr Susan Skedd dodaje: „Svaka kuća je čamac. Neke imaju duga putovanja, druge kratka.“
Posetite plaketu na 49 Hallam St, London W1W. Više informacija dostupno je na sajtu English Heritage.
Pomozite nam da budemo bolji.
