Švajcarska je objavila 200-strani dosije o Josefu Mengeleu, poznatom kao "Anđeo smrti", koji je sprovodio brutalne eksperimente u Aušvicu. Dokumenti ukazuju na mogućnost da se Mengele vratio u Švajcarsku ili je pokušao da uđe pod lažnim imenom. Dosije je bio zapečaćen do 2071. godine, ali ga je istoričar Gérard Wettstein uspešno otvorio pred Saveznim upravnim sudom. Neke sekcije su redigovane radi zaštite izvora i ličnih podataka.
Švajcarska Objavila 200-Strani Dosije O Josefu Mengeleu, Mogući Povratak Uzemljen U Dokumentima
FILE - In this Saturday, Dec. 7, 2016 photo, forensic doctor Daniel Munoz shows the skull of Nazi war criminal Josef Mengele, at the school of medicine of Sao Paulo University in Sao Paulo, Brazil. (AP Photo/Andre Penner, File)
Švajcarska savezna obaveštajna služba objavila je dosije od 200 strana o nacističkom lekaru Josefu Mengeleu, poznatom kao "Anđeo smrti" zbog brutalnih eksperimenata koje je sprovodio u koncentracionom logoru Aušvic.
Istorijski kontekst
Tokom Drugog svetskog rata Mengele je služio u kompleksu Aušvic–Birkenau u nacistički okupiranoj Poljskoj, gde je stradalo oko 1,1 miliona ljudi, od kojih je približno 1 milion bili Jevreji. Postao je ozloglašen po selekcijama na rampi i surovim medicinskim eksperimentima, uključujući tretmane nad decom i blizancima, predstavljanim kao „naučna“ istraga.
Sledeći koraci posle rata
Nakon rata Mengele je dobio putni dokument Međunarodnog komiteta Crvenog krsta izdat na lažno ime, što mu je omogućilo bekstvo iz Evrope. Godinama se krio u Latinskoj Americi dok su ga međunarodne vlasti gonile zbog ratnih zločina; utopio se 1979. godine dok je plivao kod obale Brazila.
Šta sadrže dosijei?
Objavljeni dokumenti, koje je predao policijski organ tadašnjeg Odeljenja saveznog tužilaštva i koji su arhivirani 2001. godine, uključuju informacije dostavljene policiji koje sugerišu da je Mengele možda pobegao u Švajcarsku nakon napuštanja Nemačke ili da je planirao ulazak pod falsifikovanim identitetom.
Važno: Delići dosijea su redigovani radi zaštite izvora i ličnih podataka trećih lica, navode švajcarske vlasti.
Zašto je dosije bio zatvoren?
Švajcarske vlasti su tvrdile da dokumenti treba da ostanu poverljivi do 2071. godine iz bezbednosnih razloga i radi zaštite identiteta osoba pomenutih u dosijeu. Istoričar Gérard Wettstein je uspešno osporio tu odluku pred Saveznim upravnim sudom, što je omogućilo javno objavljivanje datoteka.
Reakcije i značaj
Istoričari i istraživači dobrodošli su videoz obnova pristupa dosijeima, jer dokumentacija može rasvetliti sporne tačke bekstva nacističkih počinilaca i eventualne međunarodne veze koje su im olakšale krijumčarenje. Ipak, zbog redakcija i vremenskog raspona od događaja, dosije verovatno neće dati sve odgovore, ali predstavlja važan doprinos arhivskoj i istorijskoj analizi.
Napomena: Objavljeni materijali dostupni su online uz delimična izostavljanja podataka koji se odnose na zaštićene izvore i privatne podatke.
Pomozite nam da budemo bolji.
