Članak prati ključne prekretnice u ljudskom letenju — od Montgolfierovog balona (1783) i prvog motornog leta braće Wright (1903) do Gagarinovog leta i Apola 11. NASA-in program Artemis planira uspostavljanje baze blizu južnog pola Meseca kao odskočne daske za Mars. Artemis I je već izveden; naredne misije će testirati dokovanje i pokušati sletanje, ali termini zavise od razvoja lunarnih letelica i sertifikacija. Istovremeno, Kina teži lunarnim posadama i sopstvenim bazama do 2030., što pojačava novu svemirsku konkurenciju.
Povratak na Mesec: Kako program Artemis pokreće novu svemirsku trku
An artist’s concept of astronauts working on the lunar surface. | Credit: NASA
Čovečanstvo je vekovima maštalo o letenju — od zmajeva u drevnoj Kini do ambicioznih nacrta iz renesanse — ali tek su konkretni izumi i istraživanja otvorili vrata nebu i dalje, u svemir. Ovaj članak kratak je pregled ključnih prekretnica u ljudskom letenju i pregleda savremene ambicije: povratak ljudi na Mesec kroz program Artemis i rastuću konkurenciju na međunarodnoj sceni.
Ključni istorijski koraci
U novembru 1783. braća Montgolfier izveli su prvi zabeleženi let toplovazdušnim balonom koji je nosio dva čoveka 25 minuta iznad Pariza — događaj koji simbolično otvara eru ljudskog letenja. Gotovo sto dvadeset godina kasnije, 17. decembra 1903., braća Wright ostvarila su prvi kontrolisani let pogonjenim, težim-od-vazduha letelicama u Severnoj Karolini.
Skok iz atmosfere u kosmos desio se sredinom 20. veka: Jurij Gagarin postao je prvi čovek u svemiru 12. aprila 1961. Osam godina kasnije, misija Apollo 11 (Neil Armstrong i Buzz Aldrin) ostvarila je prvo sletanje ljudi na Mesec, a naredne tri i po godine još pet Apolo misija sletelo je na našeg prirodnog satelita, ostavljajući tragove ljudskog prisustva.
Artemis: povratak i nova strategija
Decenijama kasnije, NASA i partneri planiraju povratak ljudi na Mesec kroz program Artemis, sa ciljem izgradnje stalnijeg prisustva blizu južnog pola Meseca. Taj region je posebno zanimljiv zbog mogućeg ležišta vodnog leda, koje bi predstavljalo ključni resurs za duže misije i kao odskočna daska za letove ka Marsu.
Program je već zabeležio prve korake: Artemis I je uspešno lansirao bezposadnu kapsulu Orion u lunarnu orbitu i vratio je na Zemlju. Sledeće faze obuhvataju misije sa ljudskom posadom i testiranje dokovanja sa lunarnim sletnim sistemima. Planovi navode da će Artemis III izvoditi probe dokovanja u Zemljinoj orbiti, dok bi Artemis IV mogao spustiti astronaute blizu južnog pola Meseca; ovi datumi (navodno 2027. i 2028.) zavise od razvoja i sertifikacije lunarnih letelica.
Važno je napomenuti da su glavni kandidati za lunarna sleper-sredstva SpaceX Starship i Blue Origin Blue Moon. Oba sistema još moraju da prođu kroz ključne faze testiranja i dobiju dozvole za prevoz ljudi, pa su rokovi podložni promenama.
Nova geopolitička dimenzija
Ova faza istraživanja Meseca odvija se u kontekstu intenzivne međunarodne konkurencije. Kina javno planira slanje ljudi na Mesec do 2030. i radi na sopstvenim planovima za lunarno prisustvo, često u saradnji sa Rusijom i drugim partnerima. Takve ambicije podstiču ubrzanje razvoja i saradnje, ali i rivalstva, u svemiru.
Šta to znači za Srbiju i region? Direktna uloga Srbije u Artemis programu trenutno je ograničena, ali tehnološki napredak, međunarodna saradnja i ekonomski efekti svemirskih programa utiču globalno: od novih tehnologija i istraživanja do obrazovanja i industrijskih prilika. Pratiti razvoj događaja važno je za svakoga kome je stalo do tehnološkog napretka i međunarodnih trendova.
U narednim godinama očekuju nas važni testovi, mogući pomaci u rokovima i nova partnerstva — pa će period nakon 250. godišnjice SAD verovatno biti dinamičan u pogledu svemirskih projekta. Pratite najave i rezultate testiranja za najtačnije informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
