Direktor Korektivne službe Kosova Ismail Dibrani istakao je da su prioriteti unapređenje tretmana osoba sa posebnim potrebama, jačanje mentalnog zdravlja i razvoj ekonomske jedinice službe. Trenutno je u zatvorima 1.744 lica, a dolazak prve grupe zatvorenika iz Danske planiran je za april 2027. godine. Sporazum, vredan približno 210 miliona evra, predviđa transfer zatvorenika, obuku osoblja i usvajanje danskih praksi, dok i dalje postoje otvorena pitanja o transparentnosti i ranijim navodima o zlostavljanju.
Priština Najavljuje Dolazak Zatvorenika Iz Danske u Aprilu 2027. — Fokus Na Mentalnom Zdravlju I Ekonomskoj Jedinici Korektivne Službe
Getty © Third Eye Images
Direktor Korektivne službe Kosova, Ismail Dibrani, potvrdio je da su prioriteti te ustanove unapređenje tretmana osoba sa posebnim potrebama, jačanje mentalnog zdravlja zatvorenika i razvoj ekonomske jedinice koja bi trebalo da podstakne održivi razvoj službe.
Međunarodna priznanja i strateški ciljevi
Dibrani je podsetio na međunarodna priznanja koja je služba dobila za reforme u programima re/habilitacije i zdravstvenu zaštitu, uključujući i priznanje Evropske zatvorske mreže. Kao jedan od glavnih ciljeva za naredni period naveo je širenje kapaciteta Instituta za forenzičku psihijatriju i osnivanje specijalizovane ustanove za osobe sa posebnim potrebama.
Broj pritvorenika i planirani transferi
Prema podacima koje je izneo Dibrani, u korektivnim ustanovama trenutno se nalazi ukupno 1.744 lica: oko 1.100 osuđenih i približno 500 osoba u pritvoru. Broj maloletnika u Centru za maloletnike i popravnim ustanovama procenjen je na 50–60.
On je najavio da se dolazak prve grupe zatvorenika iz Danske očekuje u aprilu 2027. godine, u okviru sporazuma koji obuhvata transfer zatvorenika i saradnju u obuci osoblja.
Saradnja sa Danskom i upravljanje zatvorom u Gnjilanu
Dibrani je objasnio da će zatvor u Gnjilanu imati zajedničko upravljanje: danski upravnik i kosovski direktor, dok će za bezbednost odgovorni biti kosovski službenici koji prolaze obuku u Danskoj. Prema njegovim rečima, vrednost sporazuma iznosi blizu 210 miliona evra, a očekuje se i transfer dobrih praksi iz danskog sistema, koji je često naveden kao model rehabilitacije.
Nedoumice i navodi o zlostavljanju
Povodom navoda o zlostavljanju, Dibrani je izjavio da do danas nije dokumentovan nijedan potvrđen slučaj od strane domaćih ili međunarodnih tela, navodeći da su prijave bile pojedinačne i nisu potvrđene. Ipak, u tekstu je podsetnik na izveštaj oficira za vezu Dejana Pavićevića iz prethodnog perioda, koji je govorio o povredama kod pritvorenih Srba u Grdovcu i Gnjilanu. Taj je izveštaj, kako se navodi, prosleđen srpskim i međunarodnim zvaničnicima, ali nije zabeleženo značajnije poboljšanje položaja pritvorenih Srba nakon toga.
Otvorena pitanja o transparentnosti
U članku se navodi da nema preciznih, javno dostupnih podataka o ukupnom broju pripadnika srpske zajednice u kosovskim zatvorima, niti jasnog praćenja slučajeva koji su povezani sa optužbama za ratne zločine i druge teške navode. Takođe se podseća da je zatvor visokog rizika u Grdovcu izgrađen 2014. uz sredstva Evropske unije i da su u pojedinim izveštajima pominjane prakse duge izolacije u toj ustanovi.
Zaključak: Najava transfera zatvorenika iz Danske i ulaganja u korektivni sistem predstavljaju značajan korak u međunarodnoj saradnji, ali ostaju pitanja transparentnosti, monitoringa i tretmana posebno osetljivih grupa. Neophodni su dalji nezavisni nadzor i jasnije javne informacije kako bi se potvrdile tvrdnje o napretku i rešile žalbe.
Pomozite nam da budemo bolji.
