Ljudi Koji Obučavaju Svoje AI Zamene: Kamere, Digitalni Nadzor i Pretnja Poslovima

U aprilu su se pojavili viralni snimci radnika koji nose slušalice sa ugrađenim kamerama koje prate njihove pokrete dok obavljaju rutinske zadatke — primer novog trenda u kome ljudski rad služi kao podatkovni materijal za obuku autonomnih robota i agentskih AI sistema.

Egolab i radne trake u Indiji

U tekstilu, indijska firma Egolab AI isporučila je proizvođaču Pearl Global Industries slušalice koje zaposleni nose dok šiju, presavijaju i doradjuju odeću. Uređaji zapisuju „egocentrični video“ i beleže pokrete ruku i postupke koji se koriste za treniranje humanoidnih robota. Prema izveštajima, radnici su obavešteni da će se snimati njihove aktivnosti tokom smene, ali nije tražen jasan pismeni ili usmeni pristanak.

Chinese car maker Zeekr runs a ‘dark’ factory where machines have replaced workers in almost every part of the manufacturing process - Kevin Frayer

Lights‑out fabrike i primeri iz Kine

Ovakav pristup približava industriju idealu "dark" ili "lights‑out" fabrika — postrojenja koja mogu da rade uz minimalan ili nikakav ljudski nadzor jer su automatizovana. U severoistočnoj Kini postoji primer proizvodnje automobila bez dodira ljudske ruke na traci, a Međunarodna federacija za robotiku je saopštila da je Kina 2024. instalirala 295.000 industrijskih robota, što čini oko 54% svetskog obima instalacija.

Meta, MCI i prikupljanje digitalnih tragova

Krajem aprila Meta (vlasnik Facebooka, Instagrama i WhatsAppa) interno je najavila eksperiment nazvan Model Capability Initiative (MCI). Alat bi na uređajima kompanije u SAD beležio pokrete miša, klikove, unos sa tastature i povremene snimke ekrana kako bi se razvijali "agentski" AI sistemi koji mogu da obavljaju zadatke bez neposrednog ljudskog nadzora. Kompanija je tvrdila da cilj nije merenje individualne produktivnosti, već prikupljanje primera ljudske interakcije sa softverom.

Mark Zuckerberg, whose company, Meta, sparked a row earlier this year when it introduced technology to record employees’ keystrokes, clicks and mouse movements - Laure Andrillon/Reuters

"To je potpuni digitalni nadzor. Kopa se po vašem radu i podacima kako bi se pronašao način da vas zamene," kaže bivši zaposleni Mete koji je želeo da ostane anoniman.

Ponudena je ograničena geo‑implementacija zbog strožih propisa o zaštiti podataka u UK i EU, ali čak i to je izazvalo unutrašnji bunt: više od 1.500 zaposlenih potpisalo je peticiju koja program naziva "intruzivnim, prisilnim i ne‑konsenzualnim" prikupljanjem podataka. Zbog saznanja da su neovlašćene osobe u kompaniji mogle pristupiti prikupljenim podacima, Meta je program privremeno obustavila krajem juna.

Reakcija zaposlenih i etičke dileme

Protiv inicijative je došlo i do neposrednog otpora: neki zaposleni su javno tvrdili da namerno prave greške ili usporavaju rad kako bi modelima dali lošije podatke. Etika prikupljanja podataka, privatnost i pristanak postali su centralne teme debate. AI etičarka Catherine Flick iz Univerziteta Staffordshire napominje da su takvi modeli "ogledalo onoga što se već dogodilo", jer se treniraju na postojećim podacima i zato ne zamenjuju ljudsko kritičko razmišljanje.

Women with GoPro cameras collect ‘egocentric data’ while they work inside a factory in Tamil Nadu, India - R.Satish Babu

Širi uticaj i posledice za tržište rada

Odluka velike tehnološke kompanije da isproba ovakav pristup sugeriše mogući novi standard u radnim praksama: gde veliki igrači pokažu pravac, drugi često slede. Mnogi stručnjaci i zaposleni upozoravaju da, iako AI može ubrzati ponavljajuće zadatke, postoji rizik da menadžmenti iskoriste te tehnologije da smanje radnu snagu ili promene uslove rada — pitanje koje postavlja etičke, pravne i društvene izazove.

Zaključak: Snimanje rada zaposlenih radi treniranja AI modela postavlja pitanja pristanka, privatnosti i budućnosti rada. Dok tehnologija napreduje, potrebni su jasniji pravni okviri i etički standardi kako bi se zaštitili radnici i očuvalo poverenje u radnom okruženju.