Evropa Zabeležila Najtopliji Jun U Istoriji — Studija Povezuje Talase Vrućine Sa Klimatskim Promenama

Mnoge zemlje Evrope zabeležile su najtopliji jun u istoriji, dok talasi vrućine i visoke temperature pogađaju region. Severni delovi kontinenta, koji nisu prilagođeni produženim periodima iznad 30°C, posebno trpe zbog nedostatka klimatizacije i zgrada projektovanih za hladnije klimatske uslove. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO/WHO), tokom junske serije talasa vrućine prijavljeno je više od 1.300 viška smrti, što ukazuje na ozbiljne zdravstvene posledice.

Glavni nalazi studije

Analiza tima iz organizacije World Weather Attribution, zasnovana na decenijama temperaturnih zabeležaka, pokazuje da su ovakve ekstremne temperature bile izuzetno retke za jun u današnjoj klimi — sa procenjenom verovatnoćom manjom od 1% u bilo kojoj godini. Istraživanje sugeriše da je ljudski uticaj na klimu značajno povećao verovatnoću i intenzitet ovog događaja.

Autori navode da bi sličan talas vrućine bio značajno ređi u 2000-im, kada je globalna temperatura bila oko 0,61°C niža nego danas, dok bi takav događaj bio „virtuelno nemoguć" pre oko 50 godina, kada je prosečna temperatura bila približno 1,11°C niža. Prema proceni naučnika, isti talas bi imao temperature otprilike 2°C niže u 2000-im i oko 3,5°C niže 1976. godine.

«Ovaj događaj ne bi bio moguć u junu bez klimatskih promena», rekao je Theodore Keeping, vođa izveštaja i klimatski naučnik na Imperial College London. Dodao je da će učestalost sličnih talasa u budućnosti zavisiti od brzine smanjenja emisija.

Posledice i ekonomski uticaj

Talasi vrućine prouzrokovali su požare u gradskim parkovima, poremetili železnički i drumski saobraćaj, i doveli elektroenergetske sisteme pod veliki pritisak. Mnoge škole i kompanije morale su da privremeno zatvore vrata, a zdravstvene službe izdale su upozorenja zbog rizika od dehidracije, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.

Rekordne vrednosti zabeležene su širom kontinenta: Nemačka, Mađarska i Austrija prešle su 40°C, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Švajcarska i Danska beležile vrednosti blizu 40°C. U zapadnoj Francuskoj temperatura je dostigla čak 43,8°C. Visoka vlažnost u većem delu regiona dodatno je pojačala osećaj neprijatnosti i zdravstveni rizik.

Šta je doprinelo intenzitetu talasa vrućine?

Glavni faktori koji su pojačali talas vrućine uključuju:

• Toplotnu kupolu — dugo zadržavanje visokog atmosferskog pritiska nad velikim delom Evrope.
• Smanjenje aerosola — strožije regulative o industrijskim emisijama smanjuju broj čestica koje odbijaju sunčevu svetlost, što poboljšava kvalitet vazduha, ali može pojačati zagrevanje površine.
• Smanjen snežni pokrivač i topljenje morskog leda — manje snega i tamnija površina okeana apsorbuju više toplote, menjajući obrasce kretanja vazduha i potencijalno povećavajući učestalost ekstremnih talasa vrućine.

Apeli i preporuke

World Weather Attribution i drugi naučnici pozivaju na brzo smanjenje emisija fosilnih goriva kako bi se smanjio rizik od još intenzivnijih i češćih talasa vrućine. SZO je upozorila na neposredne zdravstvene opasnosti i pozvala države da unaprede sisteme hitne pomoći, ranog upozoravanja i prilagođavanja infrastrukture za temperaturu koja postaje sve viša.

Izvor: Adaptirano iz izveštaja Felicity Bradstock za Oilprice.com i analiza World Weather Attribution.