135 naučnika upozorava: kriza oprašivača u Evropi dublja je od pčela — hitan plan sa 15 mera

Koalicija osam velikih projekata finansiranih iz programa Horizon Europe objavila je uznemirujuću analizu o opadanju populacija oprašivača u Evropi. Ubelešku pod nazivom "Towards Pollinator Stewardship in All Policies", objavljenu u Butterfly‑EU (EU Open Research Repository), potpisalo je 135 stručnjaka iz više naučnih disciplina koji upozoravaju da sistemski neuspesi i sektorisan pristup politikama prete stabilnosti ekosistema, bezbednosti hrane i mnogim privrednim granama.

Wild pollinators, including moths and butterflies, are at the greatest risk.©Sheila Fitzgerald/Shutterstock.com

Glavni nalazi

Autori ističu da su najugroženiji divlji oprašivači — pre svega moljci i leptiri — dok su medonosne pčele, koje se u Evropi tretiraju kao stoka i intenzivno se upravljaju, manje pogođene istim padom. Prema izveštaju, u Evropi postoji ~10.000 vrsta moljaca i ~480 vrsta leptira, nasuprot približno 2.000 vrsta pčela.

Honeybees are actually considered livestock in Europe, and their populations are managed.©nechaevkon/Shutterstock.com

"Mnogi poljoprivrednici sade pojaseve divljeg cveća, ali skoro niko ne zna da su neki moljci efikasniji oprašivači od medonosnih pčela," rekao je prof. Jeroen van Der Sluijs (University of Bergen) u pratećem saopštenju.

Uzroci i slabosti trenutnog pristupa

Autori kao ključne probleme navode:

Wildflower strips planted next to farm fields are a good start, but don’t address the needs of juvenile pollinators.©Donna Milner/Shutterstock.com

• siloizovan, sektorski pristup politikama koji sprečava koordinisane mere;
• eksploataciju prirode radi kratkoročnih profita i neodržive poljoprivredne prakse;
• nedostatak "pismenosti o oprašivačima" među građanima i donositeljima odluka;
• fokusiranje isključivo na medonosne pčele, dok su divlje vrste zapostavljene.

Šta nedostaje u postojećim merama

Autori ukazuju da su mnoge inicijative, poput pojaseva divljeg cveća, korak napred, ali ne zadovoljavaju potrebe juvenilnih stadijuma oprašivača. Većina mešavina semena namenjena je odraslim jedinkama koje traže nektar i polen, ali često isključuje biljke domaćine potrebne larvama moljaca, hroščevima i drugim vrstama. Zato predlažu uključivanje necvetnih resursa, mesta za gnezda i druga staništa u planove obnove.

Roadmap: 15 preporučenih akcija

Beleška sadrži konkretan plan sa 15 akcija zasnovanih na dokazima. Među ključnim preporukama su:

• Otklanjanje direktnih i indirektnih uzroka gubitka oprašivača, ne samo ublažavanje pritisaka.
• Unapređenje i evaluacija standarda za "pismenost o oprašivačima".
• Formalno uvođenje koncepta Pollinator Stewardship u sve politike sa merljivim ciljevima.
• Uspostavljanje koordinisanih okvira za monitoring i izveštavanje o napretku.
• Uključivanje necvetnih resursa i staništa za juvenilne stadijume u sve programe obnove.
• Integracija dugoročnih projekata obnove staništa u agri‑okolišne podsticaje.
• Raznovrsniji izbor semena i diversifikacija useva i sistema setve.
• Smanjenje zavisnosti od pesticida, opasnih hemikalija i mikroplastike.

Zašto je ovo važno za Evropu (i Srbiju)

Autori naglašavaju da oprašivači utiču na mnogo više sektora od hrane: suplementi, biomasa, tekstil, kozmetika, biljna medicina i turizam — sve zavise delimično od oprašivanja cvetnica. Stoga, koordinisana evropska politika i integrisane nacionalne mere imaju direktnu vrednost za poljoprivredu i biodiverzitet u svim državama članicama i kandidatima.

Zaključak: Potrebna je hitna, međusektorska akcija i dugoročna promena politika kako bi se sprečio dalji gubitak divljih oprašivača. Predloženi set od 15 mera nudi praktičan put za povratak stabilnosti populacija oprašivača i očuvanje usluga koje oni pružaju ekosistemu i privredi.