Međunarodni naučnici upozoravaju da globalni sistemi ishrane previše zavise od ograničenog broja povrtarskih kultura, dok više od 1.480 jestivih vrsta ostaje zanemareno. Studije pokazuju da oko 80% istraživanja dokumentuje pad genetske raznolikosti, a jedan od četiri divlja srodnika glavnih useva je ugrožen. Autori predlažu očuvanje starinskih sorti, širenje istraživanja, veću dostupnost raznovrsnog povrća i uključivanje bioraznolikosti u javne politike kako bi se poboljšala ishrana i otpornost poljoprivrede.
Isto Povrće Stalno Na Taniru: Naučnici Upozoravaju Na Gubitak Bioraznolikosti Povrća
Credit: Alejandro Muñoz / Getty Images
Međunarodni tim naučnika upozorava da globalni sistemi ishrane previše zavise od malog broja komercijalnih vrsta povrća, dok više od 1.480 jestivih vrsta ostaje zapostavljeno. Autori pozivaju na hitnu, koordinisanu globalnu akciju kako bi se spasile, sačuvale i bolje iskoristile tradicionalne sorte i divlji srodnici povrća koji bi mogli pomoći u diversifikaciji ishrane i povećanju otpornosti poljoprivrede na klimatske promene.
Zašto je bioraznolikost povrća važna
Bioraznolikost povrća pruža ključne resurse za nutritivno bogatiju ishranu, prilagođavanje lokalnim klimatskim uslovima i otporniju proizvodnju hrane. Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, navodi primere manje poznatih ali hranljivih kultura — poput spider plant u Africi, bitter gourd u Aziji i slippery cabbage u Južnom Pacifiku — koje mogu doprineti zdravijim jelovnicima i otpornijoj poljoprivredi.
Ključni nalazi
Autori navode da je identificirano najmanje 1.480 jestivih vrsta povrća širom sveta, ali da je biodiverzitet u opadanju: oko 80% studija koje prate gubitak genetske raznolikosti beleže značajan pad tokom proteklog veka. Među divljim srodnicima 79 glavnih povrtarskih kultura koje su analizirane, otprilike jedan od četiri je ocenjen kao ugrožen.
„Rešenje nije samo da proizvodimo više povrća. Rešenje je i da proizvodimo više vrsta povrća,“ rekao je Maarten van Zonneveld, vođa istraživanja.
Posledice za zdravlje i ekonomiju
Manjak raznovrsnosti u ishrani ima stvarne posledice: ljudi širom sveta u proseku jedu oko 40% manje povrća nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a nedovoljan unos povrća spada među vodeće faktore rizika povezanih sa ishranom. Više od trećine ljudi širom sveta ne može da priušti nutritivno adekvatnu ishranu, što dodatno ističe potrebu za pristupačnim i raznovrsnim biljnim namirnicama.
Šta autori predlažu
Rad iznosi četiri prioritetna pravca za vlade, donatore i istraživače:
- Sačuvati i obnoviti tradicionalne (starinske) sorte povrća i njihove divlje srodnike.
- Proširiti istraživanja i oplemenjivanje te olakšati pristup raznolikim genetskim resursima.
- Povećati proizvodnju i dostupnost šireg spektra povrća kako bi postalo jeftinije i pristupačnije.
- Uključiti bioraznolikost povrća u poljoprivredne, zdravstvene, obrazovne, klimatske i politike o biodiverzitetu.
Organizacije poput Crop Trust već podržavaju genebanke i baze podataka koje čuvaju seme i informacije o sortama, ali naučnici napominju da su potrebna veća ulaganja i šira saradnja kako bi manje poznate, ali nutritivno vredne vrste dospele u proizvodnju i na police trgovina.
Zaključak
Očuvanje i upotreba bioraznolikosti povrća nisu nostalgična praksa — to su praktični koraci za poboljšanje javnog zdravlja, prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama i obezbeđivanje veće otpornosti prehrambenih sistema. Širenje ponude na tanjirima može biti jednako važno kao i povećanje ukupne proizvodnje povrća.
Pomozite nam da budemo bolji.
