Povrće Nestaje Sa Svetskih Stolova — Gubitak Raznolikosti Tiho Ugrožava Našu Ishranu

Novi izveštaj objavljen u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS, 2026) upozorava da svet ne samo da jede znatno manje povrća nego što bi trebalo, već i da se smanjuje broj uzgajanih vrsta — što dodatno osiromašuje nutritivni izbor i otpornost hrane na klimatske promene.

YouTube Thumbnail

Šta kaže studija?

Istraživanje, koje je vodio poljoprivredni naučnik Maarten van Zonneveld iz World Vegetable Center, ocenilo je raznolikost jestivih delova kod 79 glavnih vrsta povrća sa liste FAO "The Plants That Feed The World". Autori upozoravaju da su mnoge hranljive i klimatski otporne vrste regionalno ograničene i često zapostavljene u politikama i lancima snabdevanja.

Diversity in the primary edible parts was assessed across the 79 major vegetable species listed in FAO'sThe Plants that Feed the World. Note that legumes are not included here, due to classification. (van Zonneveld et al.,PNAS, 2026)

Zašto je raznovrsnost važna?

Glavni zaključci su jasni: nedostatak raznovrsnosti znači gubitak nutrijenata i genetskih resursa neophodnih za prilagođavanje useva novim klimatskim uslovima. Globalno, većina ljudi konzumira oko 40% manje povrća nego što preporučuju nutritivne smernice, a nizak unos povrća je jedan od pet vodećih faktora rizika u ishrani koji doprinose globalnom teretu bolesti.

The diversity of vegetables is dwindling. (Photography By Tonelson/iStock/Getty Images Plus)

Primeri zanemarenih, ali vrednih kultura

Studija ističe nekoliko regionalno vrednih vrsta koje su nutritivno bogate i klimatski otporne:

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

• Spider plant — tamnozeleno lisnato povrće iz Afrike, otporno na sušu i bogato esencijalnim nutrijentima; kolekcije genetskog materijala su nepotpune.
• Slippery cabbage — popularno u Pacifiku; može značajno poboljšati ishranu žena i dece u tom regionu.
• Bitter gourd (gorka tikvica) — rasprostranjena u Aziji i na Karibima; ima brojne divlje rođake koji mogu unaprediti otpornost useva u tropskim uslovima.
• Bundeva — tolerantna na sušu i toplotu, plodovi bogati beta-karotenom; genetski resursi su slabo očuvani i nedovoljno iskorišćeni.

Opasnosti i uzroci pada raznolikosti

Procesi kao što su industrijalizacija poljoprivrede, monokulture, selektivna proizvodnja za velike lance snabdevanja i slabije čuvanje divljih rođaka doveli su do smanjenja broja sorti koje se komercijalno uzgajaju. FAO procenjuje da je 24% divljih rođaka povrća procenjenih na nivou vrste u riziku od izumiranja.

Šta možemo da uradimo — lokalno i globalno?

Autori pozivaju na globalnu inicijativu za očuvanje i iskorišćavanje povrćnog biodiverziteta, ali i na praktične lokalne korake:

• Podržavati očuvanje genetskih izvora u bankama semena i popunjavati praznine u kolekcijama.
• Gajiti lokalne landrace i heirloom sorte u baštama i na manjim farmama.
• Kupovati na pijacama i od malih proizvođača da bi se povećala potražnja za raznovrsnim vrstama.
• Savetovati politike i programe javnog zdravlja da uvrste nutritivno bogate i otporne vrste u lokalne dijete i programe ishrane.

Ukratko: postoji više od 1.480 vrsta povrća koje nisu dovoljno iskorišćene — delimično zato što su slabije prisutne u komercijalnim lancima. Počevši od bašte, pijace ili lokalne inicijative, svako može doprineti očuvanju i vraćanju raznovrsnosti na tanjir.

"Rešenje nije samo da gajimo više povrća – već i da gajimo više vrsta povrća," ističe Maarten van Zonneveld.

Izvor: PNAS (2026). Tekst je prilagođen i urednički poboljšan za srpsku publiku.