Izveštaj Lancet Countdown 2025 upozorava da klimatske promene nepovoljno utiču na sigurnost hrane u Malim Ostrvskim Državama u Razvoju (SIDS). Procena ukazuje da je dodatnih 2,7 miliona ljudi u 26 SIDS zemalja iskusilo umerenu ili ozbiljnu nesigurnost u ishrani, dok je u širem skupu od 30 zemalja skoro 5% stanovništva postalo hranom ugroženo. Autori pozivaju na više klimatskog finansiranja, regionalne skladišne kapacitete i ulaganja u prirodu kao ključna rešenja.
Alarm Na Malim Ostrvima: Klimatske Promene Ugrožavaju Sigurnost Hrane Miliona Stanovnika SIDS
PORT LOUIS, MAURITIUS: A poster bearing the SIDS (Small Islands Developing States) Conference slogan "Small Islands-Big Stakes" is seen 11 January 2005 along a roadside in Mauritius. Mauritius is hosting a conference on small islands aimed at helping such vulnerable nations cope with natural disasters, climate change and other threats. AFP PHOTO/MARCO LONGARI (Photo credit should read MARCO LONGARI/AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Novo izdanje izveštaja Lancet Countdown za 2025. godinu upozorava da klimatske promene sve više potkopavaju sigurnost hrane u Malim Ostrvskim Državama u Razvoju (SIDS). Iako te države doprinose manje od 1% globalnih emisija, one su među najranjivijima na udare suša, toplotnih talasa, poplava i rasta nivoa mora.
Ključni nalazi
Analiza pokazuje da je dodatnih 2,7 miliona ljudi u okviru 26 razmatranih SIDS zemalja iskusilo umerenu ili ozbiljnu nesigurnost u ishrani zbog učestalijih toplotnih talasa i suša. U širem skupu podataka koji obuhvata do 30 SIDS zemalja, izveštaj navodi da je gotovo 5% stanovništva postalo nesigurno u pogledu hrane usled povećanih klimatskih šokova.
Prema FAO-ovoj Skali Iskustva Nesigurnosti Hrane (FIES), oko trećina ispitanih izjavila je da nisu mogli da priušte zdravu i hranljivu hranu, što ima posledice po zdravlje (posebno dece) i produktivnost radne snage.
Zašto su SIDS posebno ugrožene?
Dr Shouro Dasgupta, istraživač i koautor izveštaja, ističe da su male ostrvske države posebno izložene jer: imaju ograničene domaće proizvodne kapacitete, snažno zavise od uvoza hrane, i često nemaju dovoljno klimatskog finansiranja da sprovedu zelene politike rasta. Istovremeno, i zemlje iz kojih uvoze hranu trpe klimatske i geopolitičke poremećaje, što dovodi do rasta cena i prekida snabdevanja.
Dr Shouro Dasgupta: "Ove države su među najranjivijima na planeti — suočavaju se sa porastom smrtnosti usled vrućine i većom učestalošću zaraznih bolesti, a finansiranje za prilagođavanje je nedovoljno."
Ekosistemi, snabdevanje i rešenja
Dr Samuel Sinclair iz konsultantske firme Biodiversify upozorava da klimatski šokovi postaju šokovi za snabdevanje kada ih pogode degradirani ekosistemi. Šume, zemljište i biodiverzitet umanjuju uticaj suša i toplotnih talasa; ako su ovi prirodni filteri oslabljeni, ciklični klimatski poremećaji brže eskaliraju u prehrambenu krizu.
Dr Samuel Sinclair: "Najotporniji prehrambeni sistemi budućnosti biće oni koji investiraju u prirodu kao infrastrukturni stub — to znači jačanje zemljišta, šuma i lokalnih lanca snabdevanja."
Izveštaj naglašava sledeće mere kao prioritetne: povećanje klimatskog finansiranja za SIDS, obnavljanje i izgradnja regionalnih skladišnih kapaciteta hrane, ulaganja u agroekološka rešenja i zaštitu biodiverziteta kako bi se umanjio rizik od prekida snabdevanja.
Zaključak: Male ostrvske države već osećaju posledice klimatskih promena na sigurnost hrane, ali su predložena praktična rešenja koja kombinovanjem finansijske podrške i ulaganja u prirodu mogu povećati otpornost.
Izvor: izvorni tekst Forbes.com; sumirano i prilagođeno za srpski jezik.
Pomozite nam da budemo bolji.
