FAO izveštaj za 2026. pokazuje da je stopa podhranjenosti pala na 7,8% u 2025., treću godinu zaredom pada. Ipak, 645 miliona ljudi i dalje je gladno, a glavni pokretač akutne nesigurnosti u ishrani su oružani sukobi. FAO predviđa pad do oko 510 miliona podhranjenih do 2030., što znači da je ostvaren napredak, ali je cilj "nula glad" verovatno nedostižan bez dodatnih globalnih napora.
Globalna glad pala na 7,8% u 2025. — značajan napredak, ali cilj 'nula glad' je daleko
Komelau/Dreamstime
Globalna stopa podhranjenosti smanjila se na 7,8% u 2025. godini, pokazuju najnoviji podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz izveštaja The State of Food Security and Nutrition in the World 2026. To je treća uzastopna godina pada, ali i dalje 645 miliona ljudi širom sveta suočava se s glađu.
FAO
Ključni nalazi
- Stopa podhranjenosti: 7,8% globalne populacije u 2025.
- Broj gladnih: 645 miliona ljudi u 2025. godini.
- Trend u odnosu na prošlost: Veliki dugoročni napredak — 1970. gotovo 35% stanovništva u zemljama u razvoju bilo je podhranjeno.
- Regionalne razlike: Manje od 2,5% populacije u SAD, Kanadi, Istočnoj Aziji i Evropi je podhranjeno; glavni teret leži u zemljama u razvoju u Africi, Latinskoj Americi i Južnoj i Jugoistočnoj Aziji.
- Glavni uzrok akutne krize: Oružani sukobi i nasilje — vodeći faktor u 12 od 13 žarišta gladi koje su identifikovali FAO i Svetski program za hranu (WFP).
Promene u poslednjim godinama
Stopa podhranjenosti pala je sa 8,5% u 2023. na 8,1% u 2024. i 7,8% u 2025. Ipak, nivo je još uvek iznad pre-pandemijskog minimuma od 7,2% zabeleženog 2017. FAO procenjuje da će se stopa gladi smanjiti za oko 20% tokom ostatka decenije, ali da će do 2030. i dalje oko 510 miliona ljudi biti podhranjeno — što je daleko od cilja Ujedinjenih nacija o „nuli gladi”.
Zašto je ovo važno za širu javnost
Pad globalne stope gladi pokazuje da su određene politike i humanitarne intervencije delovale, ali prisustvo oružanih sukoba, klimatskih šokova i ekonomske ranjivosti i dalje sprečava brže smanjenje neishranjenosti. Za zemlje regiona i Srbiju, stabilnost svetskih lanaca snabdevanja, cene hrane i humanitarne krize u udaljenim regijama mogu imati posledice kroz tržišne i političke kanale.
Zaključak: Napredak postoji, ali bez znatnog pojačanja napora — posebno u sprečavanju sukoba i podršci ranjivim zajednicama — cilj iz SDG agende o "nuli gladi" do 2030. ostaje nedostižan.
Pomozite nam da budemo bolji.
