Deca u Gazi i dalje gladna — preti nova glad, UN upozorava

Centralna Gaza – Sahar al‑Bardini sprema doručak za troje svoje dece u šatoru u kampu al‑Zawaida. Dok posmatra kako šestogodišnji Omar, četvorogodišnja Sama i trogodišnji Mahmoud jedu, već brine kako će obezbediti sledeći obrok. Njena porodica, kao i mnoge druge u pojasu Gaze, suočava se sa naglim rastom cena hrane i ograničenim pristupom osnovnim namirnicama zbog dugotrajne opsade.

Posledice prošlogodišnje gladi

Sahar je jedina izdržava porodicu otkako je njen suprug ubijen u granatiranju severne Gaze pre tri godine. Tokom gladi između avgusta i decembra 2025. godine njena deca su ostala bez ključnih nutrijenata: "Omar i Sama su tokom gladi postali veoma slabi i izgubili su puno na težini. Čak i kada je hrana ponovo postala dostupnija, trebalo je oko šest meseci da postepeno povrate zdravlje i težinu", rekla je Sahar za Al Jazeera.

Kako zajednice preživljavaju

U oblasti gde Sahar živi, zajedničke kuhinje su postale primarni izvor obroka za mnoge porodice. Obroci često sadrže pirinač i sočivo ili druge osnovne sastojke, a meso i sveže povrće su retki. Iako ti obroci odlažu akutnu glad, deci nedostaju proteini, gvožđe, vitamini i drugi nutrijenti neophodni za rast i razvoj.

"Obrok im napuni stomak, ali ne sadrži sve što dete treba da bi se pravilno hranilo i povratilo snagu", kaže Sahar. "Deci su potrebni jaja, povrće, voće, meso i drugi sastojci. Trudim se da obezbedim šta mogu, ali sredstva su ograničena."

Podaci i upozorenja Ujedinjenih nacija

Ured za koordinaciju humanitarnih poslova Ujedinjenih nacija (OCHA) upozorio je da Gaza suočava sa ozbiljnom hranom krizom koja bi mogla prerasti u novu glad. Justin Brady, šef OCHA u Palestini, rekao je da 67% stanovništva pati od nesigurnosti u ishrani, a više od 200.000 ljudi — oko 10% populacije Gaze — živi u uslovima koji obično prethode formalnoj objavi gladi prema klasifikaciji Integrated Food Security Phase Classification.

A girl fills containers with water drawn from the leftovers of underground pipes at a camp for people displaced by war in the Sheikh Radwan neighbourhood of Gaza City [Omar AL-Qataa/AFP]

Stručni uvid

Nutricionistkinja dr Ghada Jibril objašnjava da trenutna kriza primorava roditelje da hrane malu decu pirinčem i sočivom. Iako ta hrana daje energiju, ne pokriva sve nutritivne potrebe najmlađih, naročito onih koji su već bili pothranjeni.

"Dete koje je prošlo kroz ozbiljnu pothranjenost treba period redovne, raznovrsne ishrane i sistematsko praćenje da bi povratilo težinu i nastavilo zdrav razvoj. Kraj akutne gladi ne znači da su efekti odmah nestali. Proteini, gvožđe, vitamini i minerali su ključni za rast, razvoj mozga i imuni sistem", kaže dr Jibril.

Životne posledice i prioriteti porodica

Sa vrlo ograničenim prihodima, žene poput Sahar i Šimaa (25) moraju da donose teške odluke: prvo hrana, zatim odeća, lekovi i druge osnovne potrebe. Šimaa je tokom prošlogodišnje krize bila prinuđena da dvoipolgodišnjoj ćerki Selini povremeno daje sočivo umesto mleka — posledice se i danas vide u njenom sporom oporavku i slabosti.

Priča porodica u Gazi ilustruje da kraj akutne krize ne znači i brz oporavak: deca koja su pretrpela glad zahtevaju duže, ciljno usmerene programe ishrane, medicinsko praćenje i stabilan pristup svežim i nutritivno bogatim namirnicama.

Fotografije i izveštaji koji prate priče pokazuju koliko su resursi ograničeni i koliko hitno treba humanitarna pomoć koja će obezbediti ne samo kalorije, već i kvalitetnu, raznovrsnu ishranu za decu.