SOFI 2026 upozorava da rat u Iranu, kroz poremećaje u energiji i snabdevanju đubrivom, može dovesti do dodatnih 18,8 miliona pothranjenih ljudi do 2030. Najveći udar bi osetile Azija i Afrika (oko 10, odnosno 8 miliona). Mehanizam je globalni porast cena đubriva koji smanjuje prinose i podiže cene hrane, naročito pogađajući siromašne domaćinstva.
UN Upozorava: Rat U Iranu Može Gurnuti Skoro 19 Miliona Ljudi U Hroničnu Glad Do 2030.
While overall global hunger declined, the UN projects across all its 2030 scenarios that Hormuz-related crisis could leave between 8 million and 19 million more people undernourished.
Rat u Iranu utiče daleko šire od rasta cena nafte i prekida plovidbe kroz Hormuški moreuz. Prema izveštaju UN-a objavljenom u okviru State of Food Security and Nutrition in the World 2026, energetski i poremećaji u snabdevanju đubrivom mogu do 2030. dovesti do gotovo 19 miliona dodatno pothranjenih ljudi u Aziji i Africi zajedno.
Glavni nalazi
U najpesimističnijem scenariju SOFI 2026 izveštaja, u kome napadi na naftnu i gasnu infrastrukturu u Persijskom zalivu traju godinama, procenjuje se da će 2030. biti 522 miliona pothranjenih ljudi, naspram 503 miliona u pretkonfliktnom osnovnom scenariju — razlika od 18,8 miliona ljudi.
Većinu porasta čine dve regije: Azija (oko 10 miliona više pothranjenih) i Afrika (oko 8 miliona više), dok Latinska Amerika i Karibi doprinose manjem delu razlike. U svim razmatranim scenarijima, dodatnih pothranjenih ljudi u 2030. u odnosu na očekivanu putanju pre sukoba kreće se između 8 i 19 miliona.
Zašto đubrivo igra ključnu ulogu
Direktan kanal uticaja sukoba na glad je đubrivo, koje je za proizvodnju snažno povezano s prirodnim gasom. Kako objašnjava Peter Alexander (Univerzitet u Edinburgu), jer se đubrivo trguje na globalnom tržištu, prekid ili skok u ponudi bilo gde podiže cene svuda — što podstiče poljoprivrednike da koriste manje đubriva, menjaju useve ili smanjuju setvu, i tako smanjuje globalnu ponudu hrane.
"Ponuda i potražnja bi vam rekle da ako na tržište ulazi manje ponude hrane, videćemo više cene hrane. U suštini nema mnogo veze gde se javlja manjak — cena se prenosi svuda," rekao je Alexander za Fortune.
Posledica je posebno teška u Aziji i Africi jer ljudi tamo troše veći deo prihoda na hranu, a potražnja za hranom je relativno neelastična. Severna Amerika je, po njegovim rečima, u velikoj meri zaštićena jer je dovoljno bogata da apsorbuje cenovni šok bez većih nutritivnih posledica.
Kriza naspram prethodnih upozorenja
Brojka od 18,8 miliona je manja od ranije procene Svetskog programa za hranu (WFP) koji je u martu upozorio da bi do 45 miliona ljudi moglo biti bačeno u akutnu nesigurnost u snabdevanju hranom do sredine 2026. ako sukob potraje i cena nafte ostane iznad 100 dolara po barelu. Međutim, te dve procene mere različite stvari: WFP je govorio o akutnoj, kratkoročnoj krizi, dok SOFI prati dugoročni porast hronične pothranjenosti do 2030.
Širi kontekst
Ove procene stižu uprkos povoljnijem osnovnom trendu: prema izveštaju, globalna stopa gladi pala je treću godinu zaredom, sa 8,6% svetske populacije 2022. na 7,8% u 2025. (otprilike 645 miliona ljudi). Međutim, vojni sukobi i energetski šokovi mogu lako erodirati taj napredak, upozorava Máximo Torero Cullen, glavni ekonomista FAO.
Šta to znači za politiku
Izveštaj ističe potrebu za strategijama koje smanjuju izloženost prehrambenih sistema energetskim šokovima: diverzifikacija izvora đubriva i energije, rezervni mehanizmi za hitne isporuke hrane, podrška ranjivim domaćinstvima i investicije u poljoprivredu otpornoj na šokove. Bez takvih mera, kratkoročni politički i tržišni poremećaji mogu imati dugoročne posledice po bezbednost hrane u siromašnijim regionima sveta.
Izvor: Fortune (tekst prilagođen i preveden iz SOFI 2026 izveštaja UN)
Pomozite nam da budemo bolji.
