Kultura Kao Tajno Oružje Krajnje Desnice — Zašto Evropljska Elita Gubi Mlade

U srcu evropske političke krize leži pomalo neopipljiv problem: kulturni vakuum. Dok institucije nude pasoše, tržište i prava, nacionalističke stranke nude priču — emotivno privlačan osećaj pripadnosti. Taj narativ sve više osvaja i deo visokoobrazovane, međunarodno mobilne omladine.

Podaci i trendovi

Izbori za Evropski parlament 2024. doneli su dosad najveći udeo mesta za partije krajnje desnice — 27% (191 od 720 poslaničkih mesta). Analiza European Election Studies 2024, sa skoro 25.000 birača iz 27 zemalja, pokazuje da podrška krajnjoj desnici među muškarcima mlađim od 30 godina prelazi 21% i raste kontinuirano od 1989.

Advertisement for Chemnitz’s bid to become the European Capital of Culture 2025.Aagnverglaser/Wikimedia Commons,CC BY-SA

Primeri iz zemalja potvrđuju trend: u Nemačkoj je AfD porastao sa 5% među 18–24-godišnjacima (2013) na 19% (2025), dok je u Francuskoj National Rally bio najpopularnija partija među 18–34-godišnjacima 2024. godine.

Zašto kultura ima odlučujuću ulogu

Krajnja desnica ne pobedjuje prvenstveno na programima ekonomskih politika — ona nudi identitetnu priču: ko smo, ko pripada i ko je „drugi“. Evropski projekat je dugo zanemarivao tu dimenziju, pretpostavljajući da će osećaj pripadnosti nastati automatski kroz ekonomsku i političku integraciju. Nije.

Student flows in Europe are strongly stratified along axes of academic prestige and economic capital.CarlosBarquero/Shutterstock

Istorijski primeri i propuštene prilike

Posleratni primeri pokazuju da je kultura bila u središtu obnove Evrope: Vijeće Evrope (Evropska kulturna konvencija, 1954.) i inicijativa Evropske prestonice kulture (od 1985.) bile su svesne da bez kulturne legitimnosti integracija ne opstaje. Danas, međutim, EU izdvaja relativno malo — program Creative Europe ima budžet od €2.44 milijarde za 2021–2027 (oko 0.15% ukupnog budžeta EU).

Mediji, algoritmi i novi kanali uticaja

Društvene mreže i algoritmi su glavna arena susreta mladih sa svetom. Prema podacima Evropskog parlamenta (2021), 64% mladih koristi Instagram, a 25% TikTok kao primarne izvore informacija; Eurobarometar beleži da 79% mladih (15–24) smatra influensere važnim izvorom vesti. Studija iz 2024. pokazala je da su krajnje desne partije uoči izbora imale veću stopu angažmana na Facebooku i Instagramu u više zemalja, delom zato što algoritmi favorizuju provokativan i polarizujući sadržaj.

Ko nosi odgovornost i šta se može promeniti

• Evropske institucije: Najavljena "Culture Compass" inicijativa može pomoći, ali bez značajnih sredstava i promene orijentacije (usmeravanje unutrašnje kulturne politike, ne samo spoljne) ona će ostati simbolična.
• Erasmus+: Program dokazano povećava osećaj evropskog identiteta, ali je domet stratifikovan — učesnici su često već pro-evropski orijentisani. Proširenje na stručne škole, srednje obrazovanje i lokalne razmene može imati veći uticaj.
• Univerziteti i poslovne škole: Međuobrazovne razmene i kurikulumi treba da grade iskustvo evropljanstva namerno, a ne da ga ostavljaju slučaju. Raznovrsnost nacionalnosti nije isto što i kulturna pripadnost ako su studenti homogeni po društvenom statusu.

Geopolitički kontekst i hitnost

Dok EU štedi na kulturnim ulaganjima, drugi akteri ulažu značajno: Rusija je 2024. potrošila više od €1 milijarde na kulturne i propagandne aktivnosti usmerene prema Evropi, dok Kina širi mrežu Konfucijevih instituta. Time kultura postaje sadržaj geopolitičke konkurencije, a ne samo unutrašnje pitanje legitimnosti.

Zaključak: Ako EU ne izgradi emotivno ubedljive, resursima podržane kulturne inicijative – uključujući sopstvenu komunikaciju na digitalnim platformama i širenje programa mobilnosti — narativni vakuum će popuniti snage koje fragmentiraju evropski projekat.

Preporuke ukratko: povećati budžet i ambiciju za kulturne programe; preusmeriti deo kulturne diplomatije i ka unutra; proširiti Erasmus+ na nove ciljne grupe; prilagoditi kulturne inicijative digitalnoj eri i aktivnije suprotstavljati stranom informacionom uticaju.