AfD je osvojio 43,8% glasova u Saxony-Anhaltu, što je ozbiljan udarac za kancelara Friedricha Merza i CDU. Delovi AfD su klasifikovani kao desno-ekstremistički, a stranka beleži rast u nacionalnim anketama. Merzove greške — od popuštanja oko "debt brake" do slabije komunikacije o reformama i podršci Ukrajini — oslabili su centar. Predstojeći regionalni izbori mogu dodatno promeniti političku dinamiku u Nemačkoj.
AfD Rušilački Trijumf: Merz, CDU i Kriza Centra Nemačke Nakon 43,8% U Saxony-Anhaltu
Leaders of the far-right Alternative for Germany party celebrating first exit poll win to AFD following state elections in Saxony-Anhalt on September 6, 2026 in Magdeburg, Germany. —Omer Messinger-Getty Images
Izborni potres u saveznoj pokrajini Saxony-Anhalt dramatično je promenio političku ravnotežu u Nemačkoj. U nedelju je krajnje desna stranka Alternative for Germany (AfD) osvojila 43,8% glasova u pokrajini od oko dva miliona stanovnika, što predstavlja ozbiljan udarac za kancelara Friedricha Merza i Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU).
Merz pod pritiskom
Kada je 2018. izlazio na scenu kao kandidat za vođstvo CDU, Merz je obećao da će prepoloviti podršku AfD. Sada je, paradoksalno, CDU u Saxony-Anhaltu izgubio približno polovinu svoje podrške, dok AfD jača i preti da promeni posleratni politički poredak u Nemačkoj. Unutar njegove partije već se pojačavaju pozivi da podnese ostavku.
Zašto je rezultat ozbiljan
Delovi AfD već su klasifikovani kao desno-ekstremistički od strane nemačke domaće obaveštajne službe (Bundesamt für Verfassungsschutz), uključujući i lokalni ogranak u Saxony-Anhaltu. Uprkos tome, AfD beleži rast u nacionalnim anketama i u nekim regijama je postala vodeća partija.
Ključna pitanja: ekonomija, migracija, obrazovanje i javne usluge. Upravo u tim oblastima grand koalicija pod Merzom zaostaje.
Politički i ideološki jaz
Merz je po preuzimanju funkcije u maju 2025. obećao ekonomski oporavak i povećanje odbrambenih ulaganja kako bi Nemačka preuzela veću ulogu u evropskoj bezbednosti. Međutim, povlačenja s nekih obećanja — najzvučnije oko tzv. "debt brake" (Schuldenbremse) — i slaba komunikacija o reformama oslabili su poverenje birača.
AfD je nastala 2013. kao anti-evro pokret, ali je od tada proširila program i bazu kroz oštro protivljenje imigraciji, nativističku retoriku i pokušaje relativizacije nemačke nacističke prošlosti. Stranka nudi narativ o nacionalnom padu, ali malo verodostojnih rešenja i malo iskustva u upravljanju.
Šta sledi
U narednim nedeljama očekuju se još dva regionalna izbora koja mogu potvrditi trend i dodatno povećati pritisak na saveznu vladu. Dok god postoji "vatrogasni zid" (Firebreak) koji sprečava formalne koalicije s AfD, stranka ostaje izvan vlasti. Ipak, njen rast menja političku dinamiku i prisiljava tradicionalne partije da preispitaju strategije.
Demokratski odgovor prema autoru teksta nije samo osuda AfD — već sposobna i hrabra uprava koja rešava svakodnevne probleme kroz institucije. Posledice su šire od nemačkih granica: Nemačka, zbog svoje istorije, ostaje test očuvanja demokratskih normi u Evropi.
Merz možda neće povratiti svoje ranije rejtinge, ali još uvek može oblikovati nasleđe fokusom na odbranu demokratije i konkretne reforme. Odlučnost i sposobnost vladanja mogle bi usporiti rast AfD—iako to možda neće garantovati Merzu novi mandat.
Pomozite nam da budemo bolji.
