Sažetak: U malom gradu Raguhn-Jessnitz 2023. Hannes Loth iz AfD-a postao je prvi plaćeni gradonačelnik partije u Nemačkoj, što je označilo prvi ozbiljan udarac "vatrogasnom zidu" koji drži ekstremnu desnicu van vlasti. Predstojeći izbori u Saksoniji-Anhalt 6. septembra mogu dovesti do prve regionalne vlasti AfD-a, sa direktnim kontrolama nad školstvom, policijom i obaveštajnim službama. Debata u CDU između principa i pragme sve je oštrija, a moguće pobede AfD-a dovešće do realnih testova upravljanja i promena političke dinamike u Nemačkoj.
AfD Na Pragu Vlasti U Saksoniji-Anhalt — Da Li Je „Vatrogasni Zid“ Propao?
Germany Had a Strategy to Contain the Far Right. It May Have Backfired.
Raguhn-Jessnitz, Nemačka — U malom gradu od oko 9.000 stanovnika dogodio se događaj koji je potresao nemačku političku scenu: 2. jula 2023. Hannes Loth iz AfD-a pobedio je u drugom krugu izbora za gradonačelnika sa 51% glasova i postao prvi puno radno vreme plaćeni predstavnik te partije na lokalnom nivou. Ta pobeda je predstavljena kao prva ozbiljna pukotina u dugogodišnjem "vatrogasnom zidu" koji je etablirani politički centar koristio da drži ekstremnu desnicu van vlasti.
Šta je u igri
6. septembra bira se novi parlament Saksonije-Anhalta, i AfD je u poziciji da po prvi put preuzme vlast u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini. Takav ishod bi partiji dao kontrolu nad školstvom, policijom i državnom obaveštajnom službom pokrajine — i predstavljalo bi simboličan, ali i praktičan slom strategije isključivanja koju su dosad primenjivale glavne partije.
Kako je do toga došlo
Strategija poznata kao "vatrogasni zid" bila je neusaglašena, ali efektivna: glavne partije su odbijale koaliciju sa AfD-om kako bi ga držale van vlasti i nadale se da će na taj način oslabiti njegovu privlačnost. Ipak, dok je ta taktika delimično uspela da AfD drži dalje od izvršne vlasti, nije sprečila rast biračke podrške — 2025. godine AfD je udvostručio svoj rezultat u odnosu na prethodne savezne izbore i osvojio oko 21% glasova, završivši kao druga politička snaga u zemlji.
Unutrašnje podele u CDU
Unutar hrišćanskih demokrata (CDU) raste debata: jedni, poput istoričara Andreasa Röddera, smatraju da je trenutna politika izolacije kontraproduktivna i predlažu jasne, principijelne crvene linije umesto automatske zabrane saradnje; drugi, poput Rodericha Kiesewettera, upozoravaju da bi svaka normalizacija AfD-a ugrozila temeljne postavke posleratne nemačke spoljne i bezbednosne politike.
Roderich Kiesewetter: "CDU bi prestao da bude moja partija ako bi ušao u vladu sa AfD-om."
Praktične prepreke i rizici
Osim ideoloških podela, postoje i praktične prepreke: masovni protesti levice mogu uslediti u slučaju pokušaja saradnje sa AfD-om, a unutrašnji statutarni akti partije iz 2018. formalno zabranjuju koalicije sa AfD-om. No, politička praksa već pokazuje da se takve zabrane zaobilaze kada je to potrebno za većinske aranžmane.
Šta znači vladanje za AfD
Iskustva lokalnog gradonačelnika Lotha pokazuju da prelazak iz opozicije u izvršnu odgovornost donosi surove realnosti: upravljanje budžetom, reagovanje na krizne situacije i potreba za kompromisima. Lothovo otkazivanje gradskog festivala zbog štete od otrovnih gusenica i troškova od 30.000 evra je ilustrativan primer problema koji nisu lako rešivi propagandom.
Širi uticaj
Pobeda AfD-a u jednoj saveznoj pokrajini imala bi ne samo lokalne, već i simbolične posledice po celu Nemačku i Evropu: promenila bi ton debates o strateškoj izolaciji, potencijalno uticala na savezničke odnose i pojačala zabrinutost kod onih koji vide AfD kao rizik za tradicionalne spoljnopolitičke orijentire.
Zaključak: Izbori u Saksoniji-Anhalt predstavljaju momenat istine za nemačku demokratiju i za strategiju koja je decenijama oblikovala njen odgovor na radikalne pokrete. Bez obzira na ishod, debata o tome kako se demokratske partije odnose prema političkoj ekstremi biće intenzivnija i dugotrajnija.
Izveštaje i analize omogućava Axel Springer Global Reporters Network.
Pomozite nam da budemo bolji.
