Kako AfD Pridobija Birače Koje Tvrdi Da Će Deportovati — Taktike, Rezultati i Rizici

6. septembra krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je šokantan rezultat u Saksoniji-Analt: 43,8% glasova, što je više nego dvostruko od rezultata Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koja je dobila 17,2%. Izlaznost je iznosila 77,8% — najviše u istoriji slobodnih izbora te savezne pokrajine. AfD je tokom kampanje zagovarao „ofanzivu deportacija i remigracije“ i najavio da će koristiti "sve pravne puteve" kako bi ograničio islamski izraz javno.

AfD i izborna matematika: Saksonija-Anhalt naspram Berlina

Saksonija-Anhalt je pretežno ruralna regija sa relativno malim udelom stanovništva sa migrantskim poreklom, pa je AfD-ov uspeh tamo delom odraz lokalnih socijalno-ekonomskih i kulturnih faktora. Međutim, anketa objavljena 10. septembra ukazivala je da AfD u Berlinu može računati na oko 18% podrške — što je dvostruko više nego 2023. (9,1%). To je značajno jer Berlin ima visok udeo stanovnika sa migrantskim poreklom (oko 42,3%), pa će u prestonici partija morati da računa i na glasače iz dugo naseljenih imigrantskih zajednica.

Strategija: ciljane poruke i nova retorika pripadanja

AfD godinama pokušava da dopre do birača iz migrantskih zajednica kroz sadržaj na TikToku i materijale na turskom jeziku, posebno ciljajući ljude sa turskim i ruskim korenima. Poruka je često "umirujuća": etabliranim zajednicama poručuje se da oni nisu problem — problem su novi dolasci. Takav pristup mijenja raniju, isključivu desničarsku retoriku zasnovanu na poreklu: današnja verzija insistira na uslovnom pripadanju — ko se ponaša po pravilima, može pripadati zajednici, bez obzira na poreklo.

Šta pokazuju istraživanja?

Podaci ne potvrđuju da ciljane kampanje trenutno pretvaraju migrante u AfD-ove birače. Panel-istraživanje Centra za integraciju i migraciona istraživanja (DeZIM) iz jula 2026. pokazalo je da birači sa migrantskim poreklom ocenjuju AfD kao najmanje izbornu partiju među svim partijama. Drugi DeZIM-ov izveštaj ukazuje na pad izlaznosti među glasačima turskog, srednjoistočnog i severnoafričkog porekla — što istraživači tumače kao upozorenje na dugoročno otuđenje od partijskog sistema.

Studija iz 2025. o preferencama glasanja migranata u Nemačkoj stavljala je AfD na 19% među migrantima, s tim da je partija bila najjača među glasačima poljskog porekla i među etničkim nemačkim doseljenicima — ali ne među nemačkim Turcima koje trenutno pokušava da pridobije.

Evropski kontekst: Od porekla do ponašanja

Širi trend u Evropi pokazuje preusmeravanje retorike s kategorija zasnovanih isključivo na poreklu ka konceptu "uslovnog pripadanja" zasnovanog na ponašanju i konformizmu. Primeri:

• Majot (Francuska): Iako je većinski muslimanska, teritorija je dala Marine Le Pen izvanredno snažan rezultat 2022. — što istraživači tumače kao fokusiranje na migrante sa Komora umesto na religiju.
• Španija: Vox je pravio distinkcije između imigranata iz Latinske Amerike i onih iz islamskih zemalja; politički eksperiment podrazumeva kratkoročnu inkluziju koja kasnije može postati isključenje.
• Švedska: Novi Zakon o strancima (13. jul 2026.) omogućava odbijanje ili poništavanje boravišnih dozvola zbog "manjkavog ponašanja" — standard koji pravnici ocenjuju kao previše neprecizan i problematičan za jednaku primenu.

Političke posledice i rizici

Model "uslovnog pripadanja" može privremeno proširiti biračku bazu krajnje desnice, ali ima i inherentne napetosti: kad se baza radikalizuje, pristalice koje su prethodno bile prihvatljive mogu ponovo biti stigmatizovane. To je u Španiji dovelo do unutrašnjih sukoba unutar Vox-a i postupnih povlačenja inicijativa usmerenih ka određenim grupama.

U slučaju AfD-a, program iz Saksonije-Anhalt koristi termin "remigracija", koji partija tumači kao pravno dozvoljen povratak ljudi bez prava na ostanak, istovremeno odbacujući deportaciju nemačkih državljana kao neustavnu. Međutim, ustavni pravnici vide u tekstu elemente koji nagoveštavaju etničku interpretaciju pojma naroda — što ostavlja nejasnu granicu za birače koje AfD sada pokušava da privuče.

Zaključak

AfD-ova strategija ima dvostruku svrhu: mobilisati postojeću bazu kroz strogu imigracionu retoriku i pokušati osvojiti dugoročno naseljene migrantske zajednice porukama uslovnog pripadanja. Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju da te zajednice trenutno ne smatraju AfD realnom izborom. Kada Berlin bude glasao, neće svi migranti videti AfD-ove poruke kao pretnju upućenu njima — i upravo je to cilj partijske strategije: stvoriti razdor između grupa kako bi deo biračkog tela procenio da upozorenje nije upućeno njima.

Napomena: Ovaj članak preuzet je i adaptiran iz originalne analize The Conversation. Autorka izvorne verzije i njeni naučni kredencijali navedeni su u originalnom tekstu.