Nova genetska analiza otkriva da je invazivna paprat Salvinia molesta diploidni hibrid, a ne allopentaploid kako se ranije verovalo. Zbog neusaglašenosti hromozomskih setova tokom mejoze biljka ne stvara održive spore i ne razmnožava se seksualno, već klonski kroz fragmente. Kao posledica, invazivne populacije su gotovo genetski identične, što može učiniti kontrolne tretmane predvidljivijim i efikasnijim na više lokacija.
Otkrivena Genetska Tajna Salvinia molesta: Put Ka Efikasnijoj Kontroli Invazivne Paprati
Photo Credit: iStock
Slatkovodni ekosistemi širom sveta dugo se suočavaju sa problemom Salvinia molesta, plutajuće paprati koja može gotovo udvostručiti svoju biomasu za samo 36 sati. Prema Earth.com, ova vrsta je već uspostavljena u više od 60 zemalja i svrstana je među 100 najopasnijih invazivnih organizama na svetu.
Šta su otkrili naučnici?
Nova genetska analiza dovodi u pitanje raniju klasifikaciju: umesto da bude allopentaploidna (pretpostavka o pet skupova hromozoma), Salvinia molesta je identifikovana kao diploidni hibrid sa dva skupa hromozoma, od kojih je svaki nasledjen od različitih, još neidentifikovanih roditeljskih vrsta.
Zbog genetskih razlika između ta dva hromozomna seta, prilikom mejoze ne dolazi do pravilnog uparivanja hromozoma — ne formiraju se održive spore i biljka praktično ne može da se razmnožava seksualno.
Yanã Rizzieri, prvi autor studije: „Kada biljka pokušava da prođe kroz mejozu, te razlike sprečavaju pravilno uparivanje hromozoma. Ne formiraju se održive spore. Biljka se ne može razmnožavati seksualno.“
Umesto seksualnog razmnožavanja, S. molesta se širi klonski: delovi biljke se odvajaju i iz njih rastu nove jedinke genetski identične roditeljskoj biljci.
Erin Sigel, istraživačica sa University of New Hampshire: „Naši nalazi pokazuju da je evolucija genoma Salvinia veoma dinamična, više nalik onoj kod cvetnica nego kod većine paprati koje imaju velike genome.“
Zašto je ovo važno?
Kada Salvinia molesta formira guste prostirke na površini vode, one blokiraju sunčevu svetlost i smanjuju nivo rastvorenog kiseonika, što ugrožava vodene organizme, narušava ribolov i plovidbu, pogoršava kvalitet vode i može trajno oštetiti ekosistem.
Implikacije za kontrolu i upravljanje
Ključni praktičan zaključak istraživanja je da invazivne populacije koje su uzorkovane deluju gotovo genetski identično zbog klonskog razmnožavanja. To znači da mere kontrole koje su efikasne na jednoj lokaciji verovatno mogu biti uspešne i na drugim, čime se smanjuje potreba za dugotrajnim pokušajima i greškama i potencijalno skraćuje vreme i troškovi sanacije jezera i bara.
Međutim, autori napominju da su roditeljske vrste još uvek nepoznate i da dalja istraživanja genetske raznolikosti i ekologije vrste mogu pomoći da se razviju ciljanije i sigurnije metode upravljanja.
Zaključak: Bolje poznavanje genetske osnove širenja Salvinia molesta otvara realnu mogućnost da se upravljanje ove invazivne vrste učini predvidljivijim i efikasnijim, što je važna vest za sve koji se bave očuvanjem i upravljanjem slatkovodnim staništima.
Pomozite nam da budemo bolji.
