Istraživači sa The Wistar Institute pokazali su da jedna plasmidna DNA injekcija može kod dijabetičnih miševa održati vitkost i stabilnu glukozu 70 dana — oko 10× duže nego semaglutid u istim testovima. Metoda koristi elektroporaciju da mišićne ćelije pretvori u kontinuirane fabrike leka koje proizvode produžene verzije GLP-1 i GIP hormona. Platforma ima klinički presedan (72+ nedelje produkcije COVID-19 antitela u fazi 1), ali primena kod ljudi zahteva dodatna ispitivanja zbog bezbednosnih pitanja.
Jedna injekcija, dva meseca: Plasmidna DNA terapija koja je u miševima nadmašila Ozempic
Image: The Wistar Institute
Propuštanje nedeljne doze Ozempica često dovodi do brzog povratka izgubljene težine — problem koji muči sve lekove iz klase GLP-1. Istraživači sa The Wistar Institute razvili su alternativni pristup: jedna plasmidna DNA injekcija koja je kod dijabetičnih miševa održavala vitkost i stabilan nivo glukoze 70 dana, što je u direktnom poređenju bilo otprilike 10 puta duže nego semaglutid u istim testovima.
Kako to radi
Pristup pretvara mišićne ćelije u lokalne fabrike leka. Tim je dizajnirao male kružne molekule plasmidne DNA koje kodiraju produžene verzije hormona inkretina — GLP-1 i GIP. Kratki električni impuls (elektroporacija) uvodi tu DNA u mišićne ćelije, koje potom kontinuirano proizvode terapijski protein. Protein je dodatno zaštićen fragmentom antitela koji usporava njegovo razlaganje u organizmu, čime se produžava efekat.
“Umesto da damo lek koji će telo brzo eliminisati, dajemo ćelijama instrukcije da taj lek same proizvode — i one to nastavljaju da rade,” izjavila je Ebony Gary, Ph.D., iz Vaccine and Immunotherapy Center pri Wistar Institute.
Tim je, uz pomoć AI-strukturnog modelovanja, takođe razvio molekulu nazvanu pSynCretin, sintetički spoj koji istovremeno aktivira receptore za GLP-1 i GIP — koncepcionalno sličan tirzepatidu (Mounjaro). Trajanje delovanja je ključni benefit: GLP-1 lekovi se inače brzo razgrađuju, pa su potrebne česte injekcije.
Klinički presedan
Važno je napomenuti da ista DNA-elektroporaciona platforma ima klinički trag: prema Wistar-u, ista tehnologija je u fazi 1 ispitivanja održavala proizvodnju antitela protiv COVID-19 kod ljudi više od 72 nedelje. To daje dodatnu verodostojnost pristupu — ali sadašnje rezultate treba posmatrati kao predkliničke.
Otvorena pitanja i bezbednost
Rad objavljen u Trends in Biotechnology (2026) jasno naglašava da je ovo predkliničko istraživanje. Plasmidna DNA se vremenom eliminiše iz organizma, pa nije reč o „jednoj injekciji za ceo život“ — realistični intervali za ljude verovatno bi bili nedelji do meseci. Glavna bezbednosna pitanja koja treba razjasniti u budućim kliničkim ispitivanjima uključuju:
- Moguće imunološke reakcije na vektore ili proizvedene proteine
- Rizik ektopne (neželjene) ekspresije proteina u drugim tkivima
- Posledice dugotrajnog suzbijanja apetita i metaboličkih promena
Širi potencijal
Istraživači vide ovu platformu kao fleksibilan sistem isporuke lekova — „streaming servis“ za terapije: ista metoda može kontinuirano proizvoditi različite proteine prema kliničkoj potrebi. Wistar tim već ispituje uticaj dugodelujućih inkretina na ishode u onkologiji i u inflamatornim bolestima poput artritisa i psorijaze, gde su GLP-1 lekovi već pokazali rane naznake koristi.
Zaključak
Rezultati su obećavajući, ali daleko od potvrde za ljudsku upotrebu. Ova tehnologija ne rešava odmah problem povratka težine nakon prestanka GLP-1 terapije, ali skicira realnu putanju ka pristupima koji bi više ličili na proceduru nego na doživotnu terapiju. Praćenje budućih kliničkih ispitivanja biće ključno kako bi se procenili efikasnost, bezbednost i optimalni režimi doziranja kod ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
