Crna Gora pokreće ustavne izmene koje se tiču Tužilačkog saveta i Narodne banke, ali predloženi tekstovi ne uključuju priznanje srpskog jezika, trobojke ili dvostrukog državljanstva. Prema popisu 2023, 43,18% stanovnika govori srpskim jezikom, dok se 32,93% izjasnilo kao Srbi. NSD i Andrija Mandić najavljuju podršku promenama, dok opozicija, analitičari i deo medija tvrde da izmene nastavljaju praksu marginalizacije srpskog identiteta. Inicijativa za ustavno priznavanje srpskog jezika pokrenuta je krajem 2025., a kao posledica nedovoljne podrške jedna od ključnih ličnosti, Milun Zogović, podneo je ostavku.
Evropsko „pakovanje“ Milovog nasleđa: Zašto srpski jezik, trobojka i dvostruko državljanstvo ne ulaze u Ustav Crne Gore
Getty © Stock foto/tichr
Nekoliko nedelja pre šestogodišnjice izbora 30. avgusta i pada režima Mila Đukanovića, Crna Gora je u fokusu nove runde ustavnih izmena koje se odnose na funkcionisanje Tužilačkog saveta i Narodne banke. Ipak, predložene izmene ne predviđaju uvođenje srpskog jezika kao službenog, priznavanje dvostrukog državljanstva niti uvođenje državne trobojke u Ustav.
Ključni podaci i političke reakcije
Prema popisu stanovništva iz 2023. godine, 43,18% građana izjasnilo se da govori srpskim jezikom, dok se 32,93% izjasnilo kao Srbi. Uprkos ovim podacima, inicijative za ustavno prepoznavanje jezika i simbola nisu dobile zadovoljavajuću podršku u parlamentu.
Predsednik Skupštine Andrija Mandić (Nova srpska demokratija, NSD) najavio je početak glasanja o promenama i izjavio da očekuje dve trećine glasova potrebnih za otpočinjanje postupka. Mandić je ponovio evropsku agendu svoje partije: "Mi ćemo Crnu Goru uvesti u Evropsku uniju."
Za razliku od toga, Milan Knežević (Demokratska narodna partija, DNP) ocenjue da predložene izmene nisu prave promene Ustava već pokušaj povratka starih političkih uticaja i nastavljanja, kako kaže, „antirsrpske politike“.
Medijski i stručni komentari
Podgorički portal Borba u uredničkom komentaru tvrdi da su izmene „aminovane pod patronatom Evropske unije“ i da one pokazuju da „sve može i sve prolazi, osim prava onog naroda koji je izneo promene u Crnoj Gori“. Portal kritikuje što, po njegovom mišljenju, evropske integracije dolaze pod cenom zanemarivanja jezika i identiteta velike grupe građana.
Istoričar Aleksandar Raković i predstavnici Srpskog nacionalnog saveta javno su pozivali na uvrštavanje srpskog jezika u Ustav i isticanje ravnopravnosti ćiriličnog pisma. Raković je ukazao i na kompleksnost društvene strukture Crne Gore, a delom i poređenjem sa drugim državama koje imaju poseban teritorijalni ili konfesionalni aranžman.
Inicijative i posledice
Krajem 2025. funkcionar DNP i tada potpredsednik Vlade Milun Zogović najavio je da bi inicijativa 25 poslanika ili odluka Vlade trebalo da pokrene proceduru za izmene Ustava kako bi se srpski jezik definisao kao službeni. Mesec i po dana kasnije Zogović je podneo ostavku, navodeći da inicijativa nije dobila očekivani nivo podrške i da je to bio logičan čin lične odgovornosti.
Zaključak
Predložene ustavne izmene koje se odnose na Tužilački savet i Narodnu banku odvijaju se u atmosferi političkih podela i snažnih identitetskih tenzija. Dok deo političkih aktera i medija vidi kontinuitet politike koja marginalizuje srpski identitet u Crnoj Gori, drugi ističu evropsku agendu i potrebu za institucionalnim reformama. Pitanja statusa jezika, simbola i državljanstva ostaju otvorena i verovatno će biti tema daljih polemika i političkih inicijativa.
Pomozite nam da budemo bolji.
