Istraživanje Ocean Conservancyja i Edge Researcha pokazuje da je svest o mikroplastici među Amerikancima porasla za 32% od 2023. Skoro 90% ispitanih je zabrinuto, 71% smatra plastično zagađenje hitnom pretnjom, a više od četiri od pet podržava obavezne filtere za veš mašine. Stručnjaci ističu da sintetička odeća oslobađa ogromne količine mikrofibera (do 18 miliona po pranju) i da filteri mogu uhvatiti do 90% tih vlakana, čime se značajno smanjuje unos mikroplastike u reke i okeane.
Istraživanje: Zabrinutost Zbog Mikroplastike Među Amerikancima Porasla Za 32%
TOPSHOT - French scientist and member of the association "4P Shore & Seas" Edgar Dusacre shows microplastic waste collected on the Aquitaine coast on the beach of Contis, southwestern France, on August 17, 2020. - Dusacre and Stremsek collect plastic waste on 260 km of beaches on the Aquitaine coast as part of research into the effects of plastics on humans, animals and nature. (Photo by MEHDI FEDOUACH / AFP) (Photo by MEHDI FEDOUACH/AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Novo istraživanje organizacije Ocean Conservancy u saradnji sa Edge Research pokazuje da zabrinutost za uticaj mikroplastike rapidno raste među Amerikancima. Svest o ovom problemu porasla je za 32% u odnosu na 2023. godinu, a veliki broj građana traži konkretne mere za sprečavanje unošenja mikrovlakana u vodotokove i okeane.
Ključni nalazi
Skoro devet od deset ispitanih izjavilo je da su zabrinuti zbog uticaja mikroplastike, pri čemu je više od 60% navelo da je veoma zabrinuto. Sedamdeset jedan procenat smatra da je plastično zagađenje hitna pretnja za okeane.
Istraživanje pokazuje i snažnu podršku javnosti za konkretne mere: više od četiri od pet Amerikanaca podržava obaveznu ugradnju filtera za mikrovlakna u veš mašine, dok četiri od pet ispitanih smatra da proizvođači plastike i ambalaže treba da snose troškove upravljanja otpadom i reciklaže.
Šta nauka govori
Dr Anja Brandon, direktorka za politiku u oblasti plastike u Ocean Conservancy, ističe da već postoje preliminarni dokazi o štetnim efektima mikroplastike: od nošenja hemikalija korišćenih u proizvodnji plastike, preko nalaza mikroplastike u poljoprivrednim zemljištima do njenog prisustva u ishrani. Ranija istraživanja organizacije registrovala su mikroplastiku u 16 različitih izvora proteina, uključujući crveno meso, plodove mora i biljne alternative.
Studije pokazuju da više od trećine mikroplastike u okeanima potiče od sintetičkih tekstila. Jedna tura pranja može osloboditi i do 18 miliona mikrofibera. Prema Dr Brandon, filteri za veš mašine su efikasno rešenje — mogu da zadrže do 90% mikrofibera iz jedne ture pranja i spreče njihovo unošenje u kanalizaciju i dalje u reke i more.
Stavovi stručnjaka i poziv na akciju
Calum Duncan iz Marine Conservation Society napominje da su mikroplastična vlakna među najraširenijim, ali i najnevidljivijim oblicima zagađenja mora. On poziva na delovanje vlada, proizvođača uređaja i tekstilne industrije — od obaveznih filtera i poboljšanih standarda za otpornost vlakana do strože regulacije mikroplastike.
Christy Leavitt iz organizacije Oceana takođe naglašava potrebu da kompanije smanje proizvodnju i upotrebu plastike te da se kroz državne politike obezbedi odgovornost industrije. „Imamo dokaze; sada je potrebno delovanje“, poručuju stručnjaci.
Zaključak: Javna podrška za praktična rešenja — posebno filtere u veš mašinama i sistem odgovornosti proizvođača — pokazuje da su dostupne tehnologije i politička volja kombinacija koja može značajno smanjiti dotok mikroplastike u prirodu.
Izvor: originalno objavljeno na Forbes.com; istraživanje Ocean Conservancy & Edge Research.
Pomozite nam da budemo bolji.
