JWST je detektovao da gasni džin WD 1856b kruži oko belog patuljka na veoma bliskoj orbiti od 1,4 dana. Atmosferska analiza otkrila je ~7% metana i povišene temperature koje bele patuljak sam ne može da objasni, što ukazuje na dugotrajnu migraciju iz udaljenijih regiona tokom 3–5,5 milijardi godina. Otkriće isključuje preživljavanje unutar omotača crvenog džina i otvara pitanja o tome kako se planetarni sistemi preuređuju nakon smrti zvezda.
Planeta Preživela Smrt Zvezde: Šta Otkriva WD 1856b o Sudbini Zemlje?
Image: NASA, ESA, CSA, Ralf Crawford (STScI)
Na udaljenosti od oko 80 svetlosnih godina, gasni džin veličine Jupitera, poznat kao WD 1856b, kruži oko belog patuljka na izuzetno bliskoj orbiti od 1,4 dana. Ta orbita je otprilike 50 puta bliža njegovoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu — mesto na kojem, prema očekivanjima, planeta ne bi trebalo da opstane.
Majka-zvezda, WD 1856+534, prošla je uobičajen evolutivni put zvezda sličnih Suncu: sagorevanje vodonika, ekspanzija u crvenog džina više od 100 puta, odbacivanje spoljašnjih slojeva i konačno kolaps u belog patuljka približne veličine Zemlje. Sve što je bilo suviše blizu u toku faze crvenog džina trebalo je da bude uništeno.
Šta je pokazao James Webb (JWST)?
Posmatranja svemirskog teleskopa James Webb (JWST) dovela su do prve detaljne karakterizacije atmosfere planete koja prelazi ispred belog patuljka. Ključni nalazi:
- Metan (CH4) čini ~7% atmosfere
- Temperatura planete je viša nego što beli patuljak može sam objasniti
- Atmosferski potpis isključuje teoriju da je planeta preživela unutar omotača crvenog džina
Ovi termalni i hemijski tragovi ukazuju da je WD 1856b verovatno nastao daleko od svoje trenutačne orbite, a zatim tokom nekoliko milijardi godina postupno migrirao prema unutra. Najverovatniji mehanizam je gravitacioni uticaj pratiteljskih crvenih patuljaka u trostrukom sistemu — spor proces koji može uključivati Kozai–Lidov tip orbitalnih interakcija.
„Planete koje prežive oko Sunca će se u početku pomeriti dalje kada Sunce umre... Međutim, džinovska planeta koju smo istraživali, WD 1856b, pomerila se bliže belom patuljku... najverovatnije zbog gravitacione uticaje dva obližnja crvena patuljka,“ rekao je Ryan J. MacDonald sa University of St Andrews.
Šta to znači za Sunčev sistem i Zemlju?
Za oko 5 milijardi godina Sunce će se proširiti dovoljno da proguta Merkur i Veneru; Zemlja će vrlo verovatno izgubiti atmosferu i okeane ili biti progutana tokom te faze. Strategija koja je spasla WD 1856b — da planeta započne daleko i migrira kasnije — ne odnosi se na planete koje su već unutar zone uništenja.
Međutim, spoljašnje planete poput Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna mogle bi u dalekoj budućnosti promeniti orbite usled međusobnih gravitacionih interakcija ili uticaja prolaznih zvezda i tako se približiti ostatku umiruće zvezde. U tom smislu WD 1856b predstavlja mogući uvid u dugoročne preurede planetarnih sistema nakon smrti zvezde.
„Činjenica da planete mogu preživeti do te završne faze zvezdinog životnog ciklusa značajno proširuje mogućnosti gde i kada bi planete pogodnije za život mogle postojati u univerzumu,“ rekao je Christopher O’Connor sa Northwestern University.
Sljedeći korak naučnika je da istraže da li stene, stjenovite planete mogu kasnije migrirati u habitable zone oko belih patuljaka i zadržati uslove za tečnu vodu. Priča Zemlje, nažalost, završava u vatri — ali priča Sunčevog sistema kao celina mogla bi se promeniti mnogo kasnije.
Pomozite nam da budemo bolji.
