ESA-in teleskop Euclid otkrio je 31 novi kvazar iz najranijih perioda univerzuma, uključujući dva najstarija ikada zabeležena (z = 7.77 i z = 7.69). Dvanaest otkrivenih kvazara ima crvene pomake ≥ 7, što ih svrstava u prve ~770 miliona godina nakon Velikog praska. Euclidova široka šestogodišnja misija očekuje se da otkrije stotine sličnih objekata, što će pomoći da se razjasni brzo formiranje supermasivnih crnih rupa.
Euclid Otkrio 31 Kvazar Iz Rana Univerzuma — Dva Su Najstarija Ikada
An artist's impression depicts one of the most ancient quasars ever found. A recent study from ESA's Euclid space telescope has more than doubled the number of known quasars in the very early universe. | Credit: ESA
Evropska svemirska agencija (ESA) i njihov svemirski teleskop Euclid otkrili su 31 do sada nepoznat kvazar iz najranijih epoha univerzuma, među kojima su i dva najstarija kvazara ikada registrovana. Rezultati su objavljeni 6. jula u časopisu Astronomy & Astrophysics i značajno proširuju broj poznatih objekata iz prvih nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska.
Šta su kvazari i zašto su važni?
Kvazari su izuzetno sjajni izvori energije koji nastaju kada se gas i prašina nagomilavaju oko supermasivne crne rupe u centru galaksije. Tokom akrecije materije oslobađa se toliko energije da kvazar može zaseniti svetlost cele galaksije. Dva najranija kvazara u ovoj studiji sijala su snagom približnom svetlu od trilion (1.000.000.000.000) Sunca.
Ključni rezultati istraživanja
Euclid je identifikovao 12 kvazara sa crvenim pomacima (z) ≥ 7, što znači da njihova svetlost putuje više od 13 milijardi godina i potiče iz prvih ~770 miliona godina univerzuma. Dva objekta sa z = 7.77 i z = 7.69 predstavljaju najstarije kvazare ikada zabeležene — njihovo svetlo datira sa oko 670 miliona godina nakon Velikog praska (kada je univerzum imao približno 5% svoje današnje starosti).
Antonio La Marca, istraživač ESA i član tima Euclid: „Ovo je veliki korak ka dubljem razumevanju ovih fascinantnih objekata na fundamentalnijem nivou.“
Daming Yang, prvi autor studije (Leiden University): „Pronalaskom i proučavanjem ovih ranih kvazara možemo bolje razumeti kako su se supermasivne crne rupe formirale i rasle tako brzo — jedno od najvećih pitanja u astrofizici.“
Metod i dalje perspektive
Euclidov širokopojasni pregled u vidljivom i bliskom infracrvenom opsegu omogućava detekciju slabijih i rđavijih kvazara preko velike površine neba, čime se smanjuje pristrasnost ranijih istraživanja koja su uočavala samo najsjajnije primere. Teleskop je u sklopu svoje šestogodišnje misije predviđen da obuhvati više od jedne trećine neba i očekuje se da će otkriti stotine sličnih, veoma udaljenih kvazara.
Pored dalekih kvazara, Euclid je nedavno objavio i spektakularan snimak centra Mlečnog puta na kojem je vidljivo više od 60 miliona pojedinačnih zvezda.
Zašto je to važno za kosmologiju?
Ova otkrića pružaju novu, širu populaciju ranih kvazara koja će pomoći naučnicima da testiraju teorije o nastanku i rastu supermasivnih crnih rupa, o ranoj formaciji galaksija i o uslovima u univerzumu u prvim stotinama miliona godina. Veći uzorak slabijih kvazara omogućava realističniji uvid u evoluciju tih ekstremnih objekata.
Zaključak: Euclid već na početku svoje misije menja sliku ranog univerzuma — umesto da vidimo samo „vrh ledenog brega“, sada dobijamo mnogo širu mapu koja će pomoći da se rasvetle najveće misterije rane kosmologije.
Pomozite nam da budemo bolji.
