Grupa istraživača je otkrila novu serijsku reprezentaciju u kojoj se pojavljuje broj π — ne nova vrednost, već nov način njegovog pojavljivanja u proračunima teorijske fizike. Saha i Sinha su 2024. povezali Feynmanove dijagrame i Eulerovu beta funkciju da bi dobili konvergentne serije za amplitude rasipanja. Kasniji radovi Rosengrena, Bhata i tima iz 2025–2026. proširili su i formalizovali vezu sa Ramanujanovim serijama i konformnim teorijama polja, dovodeći do konvergentnih prikaza Veneziano i Virasoro–Shapiro amplitude. Trenutno je pristup specijalizovan, ali otvara nove pravce u teorijskoj fizici.
Nova serijska reprezentacija π koja pomera granice teorijske fizike
A New Formula for Pi Is Hereblackdovfx - Getty Images
Dok su razvijali pojednostavljen model interakcija čestica, grupa fizičara je otkrila novu serijsku reprezentaciju u kojoj se pojavljuje broj π — nije reč o novoj vrednosti π, već o novom načinu kako se π prirodno javlja u komplikovanim teorijskim proračunima.
Zašto je važno
Reprezentacije broja π omogućavaju naučnicima da u računima koriste vrednosti koje verno odgovaraju stvarnosti bez potrebe za čuvanjem miliona decimala. U teoriji visokih energija takve serije olakšavaju izvođenje proračuna za scattering amplitudes (amplitude rasipanja) — opis šta se događa kada se čestice sudare i interaguju.
Kako su istraživači to postigli
Arnab Priya Saha i Aninda Sinha su u radu objavljenom u Physical Review Letters 2024. godine spojili dve postojeće ideje: Feynmanove dijagrame koji modeluju rasipanje čestica i Eulerovu beta funkciju koja se koristi u teoriji struna. Kombinacijom ovih pristupa dobili su serijske ekspanzije koje konvergiraju i u kojima se pojavljuje π.
„Početkom 1970-ih naučnici su kratko ispitivali ovu liniju istraživanja, ali su je brzo napustili jer je bila previše komplikovana,” rekao je Sinha u saopštenju Indian Institute of Science (IISc).
Razvoj i širenje ideje
Nakon originalnog rada, matematičar Hjalmar Rosengren je objavio strogu razradu pod nazivom "String Theory Amplitudes and Partial Fractions" koja dokazuje i generalizuje ekspanzije koje su Saha i Sinha predložili. U decembru 2025. Faizan Bhat i Sinha su u PRL povezali Ramanujanove 1/π serije sa logaritamskim konformnim teorijama polja, a u martu 2026. Bhat, Saha i Sinha su u Physical Review D proširili pristup i izveli konvergentne serijske reprezentacije za Veneziano i Virasoro–Shapiro amplitude.
Šta to znači za fiziku
Te radnje ne menjaju vrednost π — one pokazuju nove matematičke puteve u kojima se π pojavljuje unutar složenih teorijskih okvira poput teorije struna, konformne teorije polja i analiza rasipanja. Takvi pristupi mogu ubrzati ili olakšati proračune u oblastima kao što su perkolacija, turbulencija, modeli povezanih sa crnim rupama i drugi problemi visokih energija.
Da li će ovo imati praktičnu primenu?
Za sada je reč o specijalizovanoj, tehničkoj promeni u metodologiji rada unutar jednog ugla teorijske fizike. Moguće je da će se tehnike širiti i postati korisne u široj zajednici, ali za sada su primenljive pre svega u osnovnom istraživanju i matematičkoj fizici.
Zaključak: Otkriće predstavlja elegantnu i ozbiljnu matematičku vezu između klasičnih funkcija i modernih teorijskih instrumenata — primer kako duboka teorija može izroditi neočekivane i korisne reprezentacije čak i za naizgled dobro poznate konstante poput π.
Pomozite nam da budemo bolji.
