Kina je lansirala dalekometnu balističku raketu iz nuklearne podmornice u Južnom Pacifiku sa lažnom bojevom glavom, navodi Xinhua. SAD su izrazile zabrinutost zbog "brzog i netransparentnog" rasta kineskog nuklearnog arsenala i pozvale na razgovore o kontroli naoružanja. Australija, Novi Zeland, Japan i Tajvan kritikovali su test, koji se poklopio sa početkom zajedničkih vežbi Kina–Rusija i potpisivanjem australijsko‑fidskog bezbednosnog sporazuma.
Kina Testirala Balističku Raket Iz Nuklearne Podmornice; SAD Upozoravaju Na Brzo Širenje Arsenala
Britain's Defense Secretary John Healey listens to Australia's Foreign Affairs Minister Penny Wong at a press conference in London on June 10, 2026. / Credit: Kin Cheung / Pool via REUTERS / File photo
Kina je u ponedeljak testirala dalekometnu balističku raketu lansiranu iz jedne od svojih nuklearnih podmornica u Južnom Pacifiku, što je izazvalo proteste i zabrinutost nekoliko država u regionu.
Prema izveštaju službene agencije Xinhua, raketa je lansirana u 12:01 i nosila je lažnu bojevu glavu. Kinesko Ministarstvo odbrane i Xinhua navode da je lansiranje bilo deo rutinskog godišnjeg treninga, u skladu sa međunarodnim pravom i praksom, i da nije bilo usmereno protiv bilo koje države ili konkretnog cilja.
Međunarodne reakcije
Portparol Stejt departmenta Tommy Pigott izjavio je da su SAD pratile lansiranje neoboružane rakete. U saopštenju je navedeno:
"U vreme kada SAD ulažu velike napore da spreče širenje nuklearnog oružja, Kina radi suprotno. Brzo i netransparentno jačanje kineskog nuklearnog arsenala predstavlja veliku zabrinutost za region i svet." Stejt department je takođe pozvao Kinu na značajan dijalog o kontroli naoružanja i na uvođenje redovnih obaveštenja za sva lansiranja interkontinentalnih raketa i svemirskih lansiranja, u skladu sa obavezama ostalih članica P5.
Australija, Novi Zeland, Japan i Tajvan javno su kritikovali lansiranje. Novi Zeland je saopštio da je bio obavešten nekoliko sati unapred i podsetio da je lansiranje izvršeno u Južnopacifičkoj zoni bez nuklearnog oružja, uspostavljenoj Sporazumom iz Rarotonge (1986), čije protokole je Kina ratifikovala 1987. godine.
Australijska ministarka spoljnih poslova Penny Wong izjavila je da je Australija Kini jasno stavila do znanja da ovo smatra destabilizujućim za region. Japan je saopštio da je snažno pozvao Kinu da preispita test kako ne bi predstavljalo pretnju po japansku bezbednost, na primer prolaskom kroz japanski vazdušni prostor. Tajvan je ocenio da je testiranje pokušaj zastrašivanja međunarodne zajednice.
Širi kontekst
Ponedeljkovom lansiranju prethodilo je početak godišnjih zajedničkih pomorskih vežbi Kine i Rusije "Joint Sea‑2026" u blizini kineske obale. Lansiranje je takođe poklopljeno s potpisivanjem novog sporazuma o međusobnoj odbrani između Australije i Fidžija, koji je tumačen kao odgovor na rastući kineski uticaj u Pacifiku.
Kina zvanično zadržava politiku "neupotrebe prve" nuklearnog oružja, ali istovremeno ubrzano razvija nuklearne sposobnosti i modernizuje Narodnooslobodilačku vojsku. Prema izveštajima think‑tanka Nuclear Threat Initiative, krajem novembra Kina je imala šest podmornica na balističke rakete i 59 nuklearnih napadnih podmornica.
U najnovijem izveštaju Pentagona o kineskim vojnim sposobnostima, objavljenom krajem 2025. godine, navodi se da je Kina imala procenjeni arsenal od oko 600 nuklearnih bojevih glava u 2024. godini, sa projekcijama da bi broj mogao preći 1.000 do 2030. godine.
Peking je odbacio kritike i pozvao relevantne zemlje da ne preuveličavaju događaj, poručivši da je lansiranje bilo rutinsko.
Pomozite nam da budemo bolji.
