Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu započela je desetogodišnji projekat LSST koji će praviti vremenski zapis promena na nebu. U centru je 3.200-megapikselna kamera koja snima novu sliku otprilike svakih 40 sekundi, dok će svako polje neba biti snimljeno oko 800 puta tokom naredne decenije. Tokom testova otkriveno je više od 11.000 novih asteroida; Rubin će prikupljati ~10 TB podataka noću i generisati i do 7 miliona upozorenja. Podaci bi mogli pomoći u istraživanju tamne materije i tamne energije.
Vera C. Rubin Počela Desetogodišnji 'Kosmički Film' — Najveća Digitalna Kamera Snima Nebo Svake 40 Sekundi
The Vera C. Rubin Observatory in Chile, and the Milky Way. (Image credit: NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory/NOIRLab/SLAC/AURA/B. Quint)
Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu zvanično je započela desetogodišnji projekat Legacy Survey Of Space And Time (LSST), sa ciljem da stvori najdetaljniji vremenski zapis promena u svemiru do sada, saopštio je SLAC National Accelerator Laboratory. Projekat finansiraju Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF) i Office of Science Ministarstva energetike SAD.
Kako će raditi 'kosmički film'
Sa planinskog položaja pod tamnim čileanskim nebom, Rubin opservatorija će ponavljano skenirati južno nebo na svake nekoliko noći kako bi beležila promene u svemiru — od eksplozija supernova do objekata koji prelaze naše Sunčev sistem.
Kamera i obim podataka
U srcu projekta nalazi se 3.200-megapikselna digitalna kamera — najveća te vrste ikad izgrađena — koja je dizajnirana da zabeleži novu detaljnu snimku otprilike svakih 40 sekundi. Tokom naredne decenije Rubin će u proseku posetiti svako polje neba oko 800 puta, gradeći opsežnu arhivu koja će obuhvatiti milijarde objekata.
Šta naučnici očekuju da otkriju
Snimci će pomoći astronomima da prate brzo promenljive događaje — supernove, pulsirajuće zvezde, aktivne jezgre galaksija, kratkotrajne kosmičke bljeskove — i da otkriju i prate objekte unutar našeg Sunčevog sistema, uključujući milione asteroida i kometa.
This map shows a representative week of Rubin Observatory observations for the Legacy Survey of Space and Time. The color of the tile represents the filter used for each exposure (u, g, r, i, z, and y). (Image Credit: NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory/NOIRLab/SLAC/AURA)
Tokom rane faze testiranja, Rubin je otkrio više od 11.000 ranije nepoznatih asteroida za oko mesec i po dana; među njima su 33 objekta bliska Zemlji (NEO) i oko 380 trans-neptunskih objekata, navodi SLAC.
Obrada i upozorenja
Opservatorija očekuje da će prikupljati oko 10 terabajta podataka svake noći i generisati do 7 miliona automatskih upozorenja o promenama na nebu. Ta upozorenja biće prosleđivana automatizovanim sistemima i zajednicama istraživača kako bi se brzo identifikovali i proučili neobični ili brzo menjajući događaji.
Značaj za kosmologiju
Podaci iz LSST-a mogli bi da ponude nove uvide u neke od najvećih misterija kosmologije, uključujući prirodu tamne materije i tamne energije. Merenja raspodele galaksija i promene u širenju univerzuma tokom vremena pomoći će naučnicima da preciznije testiraju teorije o sili koja oblikuje kosmičku istoriju.
Konačni rezultat: Kada istraživanje bude završeno, konačni skup podataka trebalo bi da sadrži milijarde objekata i bilione merenja — praktično pokretni, decenijski zapis neba koji će služiti generacijama istraživača.
„Potrebno je 20 godina napornog rada, nauke i inženjeringa da stignemo do trenutka kada možemo da kažemo 'akcija' dok pokrećemo ovaj spektakl svemira“, rekao je Phil Marshall, zamenik direktora Rubin operacija za SLAC. „Milioni upozorenja iz poslednjih meseci pokazuju da Rubin radi kao mašina za otkrića. Sada to sve slažemo zajedno.“
Pomozite nam da budemo bolji.
