Aleksandar Vranješ tvrdi da zapadni partneri nisu usaglašeni oko novog Visokog predstavnika u BiH i da Evropljani vrše pritisak na SAD oko izbora kandidata. Navodi da je Luis Kriško dobio neformalnu titulu „vršilac dužnosti“, dok se kao kandidati pominju Antonio Zanardi Landi i Rene Troqaz. Republika Srpska zahteva da imenovanje prođe kroz Savet bezbednosti UN, a Vranješ upozorava na rastuću pravnu i političku neizvesnost.
Vranješ: Evropljani Ucenjuju SAD Zbog Novog Visokog Predstavnika u BiH
© Milos Tesic/ATAImages
Aleksandar Vranješ, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji, izjavio je da zapadni partneri još nisu postigli dogovor o novom Visokom predstavniku u BiH, te da razlike među međunarodnim akterima potiču iz suprotstavljenih vizija budućnosti međunarodne uprave u zemlji.
Presek situacije: Prema Vranješu, u centru spora su kandidati i način imenovanja. On je upozorio da je Luis Kriško, kako je naveo, praktično dobio neformalnu titulu „vršilac dužnosti visokog predstavnika“ — termin koji, po njegovim rečima, pravno nije definisan.
„Što se tiče američke pozicije, njima odgovara postojeće stanje jer imaju svog čoveka na toj funkciji, koji bi tako mogao da ostane na dužnosti neodređeno vreme. Istovremeno, Evropljani pokušavaju da ucenjuju Amerikance po pitanju imenovanja novog kandidata“, rekao je Vranješ za K1 televiziju.
Vranješ je naveo da je američki senator Marco Rubio u Kongresu potvrdio da je Antonio Zanardi Landi kandidat koga SAD podržavaju, ali da su ga, prema njegovim informacijama, Evropljani odbili nakon posete Sarajevu. Kao alternativu pominje se francuski kandidat Rene Troqaz, koji navodno ima podršku dela EU, ali ne i SAD.
Ambasador je podsetio da Republika Srpska insistira da jedino imenovanje koje potiče iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN ima pun legitimitet pred Banjalukom. Prema njegovim rečima, prethodna imenovanja su bila problematična jer su, kako tvrdi, zaobišla Savet bezbednosti — navodeći primer Kristijana Šmita kao slučaj koji je, po toj argumentaciji, izazvao lanac „nepravilnosti“.
Vranješ takođe navodi da se američka pozicija menja i približava ruskom pristupu, odnosno ideji da se kancelarija Visokog predstavnika postupno zatvori i prenese odlučivanje na domaće lidere i predstavnike tri konstitutivna naroda. Nasuprot tome, postoji evropski pristup koji zagovara očuvanje OHR-a u punom mandatu i kapacitetu, bez obzira na problem ruskog veta u Savetu bezbednosti.
Zaključak: Trenutna neusklađenost između SAD, zemalja EU i drugih međunarodnih aktera dovodi do zastoja u imenovanju novog Visokog predstavnika, povećava pravnu neizvesnost oko statusa „vršioca dužnosti“ i pojačava tenzije s entitetima u BiH, naročito s Republikom Srpskom.
Pomozite nam da budemo bolji.
