Talasi vrućine u regionu Pariza primorali su stanare bez klima-uređaja da se rashlađuju improvozivanim metodama, od prskanja vodom iz flaša do kupanja u Kanal Saint-Denis. Francuska javnozdravstvena agencija povezuje sedmicu od 22. juna sa 2.025 viška smrtnih slučajeva, uz porast od 30% u Francuskoj i 62% u regionu Pariza. Stručnjaci upozoravaju da su najugroženiji oni u pretrpanim i loše izolovanim stanovima i pozivaju na dugoročna rešenja kao što su bolja izolacija, više javnih prostora za hlađenje i zelenila.
Pariz Se Guši U Talasu Vrućine: Stanari Bez Klima Hlade Se Sprejevima, Ventilatorima I Kanalima
Photo Credit: iStock
Kako se region Pariza približava temperaturama od oko 86°F (oko 30°C), mnogi stanari bez klima-uređaja prinuđeni su da improvizuju kako bi se rashladili, izveštava Al Jazeera.
Najnoviji talas vrućine ponovo je istakao nejednakost u pristupu hlađenju: najugroženiji su niže plaćeni zakupci i stanovnici socijalnih stanova koji žive u pretrpanim i slabo izolovanim prostorima.
Stanovnici Saint-Denisa, na severu Pariza, kažu da koriste svaku moguću metodu za hlađenje. Ibrahim Doukanthi, koji živi u La Plaini, priznaje da ponekad ulazi u Kanal Saint-Denis iako je zvanično kupanje zabranjeno. U svom stanu on objašnjava:
"Ono što radim je da uzmem boce sa sprejem – zovem ih 'pshit-pshit' – napunim ih vodom, poprskam se i sednem ispred ventilatora."
Neki stanovnici nemaju ni takve skromne opcije. Louiza Ammari, vaspitačica koja živi u socijalnom stanu, kaže da je pravilo o odeći u gradskom bazenu onemogućilo njen pristup, a porodici nije dozvoljeno postavljanje naduvnog dečjeg bazena niti klima-uređaja.
Uticaj na zdravlje i broj umrlih
Francuska javnozdravstvena agencija je saopštila da je talas vrućine tokom sedmice koja je počela 22. juna povezan sa 2.025 viška smrtnih slučajeva, što predstavlja povećanje od 30% na nacionalnom nivou i 62% u regionu Pariza u odnosu na prethodnu sedmicu.
Zašto su neki najugroženiji
Stručnjaci ističu da ekstremne temperature najviše pogađaju ljude koji žive u pretrpanim, loše izolovanim stanovima, sa ograničenim pristupom zelenim površinama ili pristupačnim javnim prostorima za hlađenje. Bruno Villalba, profesor političkih nauka na AgroParisTech Paris-Saclay, podseća:
"Toplotni talas je simptom socijalne ranjivosti, naročito kada je reč o stanovanju."
Mael Ginsburger, profesor sociologije na Université Paris-Cité, dodaje:
"Nismo svi jednako izloženi, kao što nismo svi jednako odgovorni."
Reakcije i rešenja
Lokalne vlasti su uvele privremene mere – besplatne termine za kupanje u nekim gradskim bazenima, privremene stanice sa vodom i dodatne prihvatilišta. Ipak, humanitarne organizacije i istraživači ukazuju da su to kratkoročna rešenja koja ne zadovoljavaju obim problema.
Paul Alauzy iz Médecins du Monde upozorava:
"Još jednom vlasti uporno pribegavaju reaktivnom, vremenski uslovljenom menadžmentu."
Stručnjaci predlažu dugoročne mere: bolju izolaciju stambenih objekata, više javnih prostora za hlađenje i povećanje broja stabala i zelenih površina u gustim kvartovima. Ginsburgerovo istraživanje pokazuje veliku razliku u osećaju bezbednosti protiv vrućine: 70% domaćinstava s višim prihodima smatra da je izolacija u njihovim domovima adekvatna, naspram 46% domaćinstava s nižim prihodima.
Kako se ekstremne vremenske pojave intenziviraju, posledice po zdravlje, radnu sposobnost i finansije najranjivijih mogu postati dugoročne – što dodatno naglašava potrebu za strukturnim promenama u politici stanovanja i urbanom planiranju.
Pomozite nam da budemo bolji.
