Dezinformacije Podstiču Nasilje: Napadi Na Zdravstvene Radnike Tokom Izbijanja Ebole U DR Kongu

"Uhvаtili su me s leđa i počeli da me tuku, udarali su me motkama i macolama", priseća se Daniel Uyirwoth Welo, jedan od četvorice volontera Crvenog krsta ranjenih dok su pokušavali bezbedno da ukopaju osobu za koju se verovalo da je umrla od ebole u Buniji, na istoku Demokratske Republike Kongo.

Šta se dogodilo

Napad u Buniji je samo jedan od niza incidenata u kojima su zdravstevni radnici i objekti odgovorni za suzbijanje izbijanja ebole postali meta nasilja. Prema vladinim podacima, najnovije izbijanje zarazilo je više od 1.750 ljudi i izazvalo oko 600 smrtnih slučajeva od sredine maja. BBC Verify identifikovao je najmanje 12 slučajeva otpora zajednica prema merama za kontrolu ebole, od kojih je sedam potvrđeno video-snimcima sa društvenih mreža.

People walk past a burning Ebola treatment centre in Rwampara general hospital in Bunia after it was attacked [BBC]

Ko širi dezinformacije i koje su posledice

U pogođenim oblastima kruže neutemeljene tvrdnje: da ebole nema, da zdravstveni timovi namerno zaražavaju ljude ili im skidaju organe, ili da je odgovor na epidemiju način da se zaradi novac. Takve dezinformacije odvraćaju ljude od traženja pomoći, podstiču napade na zdravstvene radnike i uništavanje opreme, te otežavaju kontrolu bolesti.

"Ebola dezinformacija je najveći saveznik ebole", rekao je dr Wessam Mankoula iz Africa CDC, ukazujući da lažne priče oduzimaju vreme i prilike za pravovremeno lečenje.

Zašto su bezbedne sahrane ključne

Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim telesnim tečnostima, a tela preminulih ostaju visoko zarazna. Bezbedne sahrane, koje sprečavaju pranje ili direktan dodir tela, spadaju u najefikasnije mere za prekid širenja bolesti. Ipak, te mere često nailaze na otpor zbog duboko ukorenjenih pogrebnih običaja – sahrane u DR Kongu mogu trajati više dana i imaju snažnu društvenu i duhovnu ulogu.

[BBC]

Primeri napada

U Rwampari su krajem maja nasilnici zapalili opremu i dve izolacione šatore nakon što su rođaci sprečeni da odnesu telo. 1. jula, u epicentru izbijanja u provinciji Ituri, ljudi su zapalili centar za lečenje u Bafwabangu, a lokalni mediji izvestili su o poginulom policajcu u sukobima oko tela osumnjičenog za ebolu. Pojedinačne snimke pokazuju medicinske radnike koji beže ili bivaju gađani kamenom i palicama.

Razlozi nepovjerenja

Strah i nepovjerenje imaju dugu istoriju: decenije konflikata, prisustvo stranih kompanija koje eksploatišu minerale i nasilje nad lokalnim stanovništvom doprineli su generalnom skepticizmu prema vlastima i stranim pomoći. Mnogi veruju da su centri mesta u koja se odlazi da bi se umrlo, pa pacijenti izbegavaju traženje pomoći dok ne bude prekasno. ActionAid je u jednoj proceni utvrdio da oko trećine ispitanika u Ituri ne smatra ebolu stvarnom bolešću, već je povezuje sa duhovnim ili natprirodnim uzrocima.

A priest conducts a blessing ceremony at Mbiyo cemetery for an orphan who died from Ebola in Bunia [Getty Images]

Šta rade zdravstvene organizacije

Timovi iz WHO, IFRC, humanitarnih organizacija i lokalnih vlasti rade na sprovođenju bezbednih i dostojanstvenih sahrana, obrazovanju zajednica i obezbeđivanju zdravstvene zaštite. WHO je pokrenuo ispitivanje dve potencijalne terapije za soj Bundibugyo, ali stručnjaci upozoravaju da rezultati mogu potrajati mesecima.

Zaključak

U borbi protiv ebole medicinske intervencije moraju ići zajedno sa obnovom poverenja u lokalnim zajednicama. Kako je istakao direktor WHO dr Tedros Adhanom Ghebreyesus: "Nepoverenje je pravo bojno polje. Osvojimo poverenje, i pobedićemo." Bez prihvatanja mera od strane zajednica, zdravstveni timovi ne mogu efikasno da obave svoj posao i da zaustave dalje širenje virusa.