Izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo i dalje se širi: WHO je prijavila 600 potvrđenih smrtnih ishoda i ukupno 1.759 potvrđenih slučajeva. Epidemija je koncentrisana u provinciji Ituri i povezana je sa ređim sojem Bundibugyo, za koji ne postoje odobrene vakcine. Kliničko ispitivanje MBP134 i remdesivira počelo je 2. jula, a glavni izazovi su bezbednosni problemi, kretanje stanovništva i pritisak na zdravstveni sistem.
600 Potvrđenih Smrtnih Ishoda U Izbijanju Ebole U DR Kongo — Epidemija Se Širi, Pojačana Kriza U Ituriju
Healthcare workers carry on a stretcher a patient suffering from Ebola at a treatment centre in Bunia (Benediction MURHABAZI)
Izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) i dalje se širi: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prijavila je 600 potvrđenih smrtnih ishoda i ukupno 1.759 potvrđenih slučajeva od proglašenja izbijanja sredinom maja.
Trenutno stanje i ključni izazovi
Prema ažuriranim podacima UN-ove zdravstvene agencije, u susednoj Ugandi su prijavljena još dva smrtna ishoda, dok se 17 od 20 potvrđenih pacijenata u toj zemlji oporavilo. U DRK je stopa smrtnosti među potvrđenim slučajevima oko 34%. Do sada se u DRK oporavilo 285 pacijenata, a još 304 sumnjiva slučaja hemoragijske groznice su pod istragom.
"Izbijanje se i dalje širi, i njegova prava razmera još u potpunosti nije utvrđena", rekla je Anne Ancia, predstavnica WHO u DRK.
Gde je najteže
Epidemija je zahvatila četiri provincije u severoistočnoj DRK, ali je u fokusu provincija Ituri, posebno oko glavnog grada te provincije, Bunije. Ituri je područje bogato mineralima, a istovremeno pogođeno i nasiljem na tom prostoru, što dodatno otežava odgovor na epidemiju.
Viren i terapije
Za izbijanje je odgovoran ređi soj ebole Bundibugyo, za koji trenutno nema odobrenih vakcina ni standardizovanih terapija. U DRK je 2. jula započelo kliničko ispitivanje dve potencijalne terapije: monoklonskog antitela MBP134 i antivirotika remdesivir, pojedinačno i u kombinaciji.
Logistika, kapaciteti i nadzor
U zemlji je trenutno oko 700 postelja raspoređeno u 22 centra za lečenje, a u planu je dodavanje još 300 postelja; centri rade na oko 90% kapaciteta, što dodatno opterećuje odgovor. Više od 10.000 kontakata zaraženih osoba se prati sa stopom praćenja od 82% — WHO procenjuje da je cilj od 95% neophodan da bi se epidemija stavila pod kontrolu.
Laboratorijski kapacitet značajno je porastao: sa svega oko 30 testova dnevno u glavnom gradu Kinšasi do više od 2.000 testova dnevno u decentralizovanim laboratorijama u pogođenim provincijama.
Finansiranje i bezbednosni rizici
WHO traži 115 miliona dolara za jačanje odgovora na izbijanje ebole — do sada je primljeno oko 32% zahtevanih sredstava. Dodatni rizik stvaraju sukobi, posebno u regionu Južnog Kiva, gde su zabeleženi obračuni između kongorske vojske i naoružane grupe M23, za koju postoje navodi o podršci iz Ruande. Generalni poverenik UN za ljudska prava Volker Turk pozvao je na hitno okončanje borbi zbog posledica po civile i mogućeg daljeg raseljavanja.
Šta slediti
Epizodna nesigurnost, migracije stanovništva i slab zdravstveni sistem ostaju glavni faktori koji komplikuju suzbijanje izbijanja. Klinička ispitivanja i povećani testni kapacitet daju nadu, ali uspeh zavisi od stabilnosti terena, dovoljno resursa i efikasnog praćenja kontakata.
Pomozite nam da budemo bolji.
