Studija objašnjava zašto noćni insekti kruže oko veštačkih izvora svetla: drevni mehanizmi za orijentaciju (transverzalna orijentacija i dorsalni odgovor) postaju disfunkcionalni pod uticajem modernog, širokospektralnog osvetljenja. Istraživači su pomoću brzih kamera snimili kako insekti spiralno prilaze lampama, podižu telo ili se prevrtaju, što vodi do pada i smrti. Rešenje je jednostavno i uključuje ciljano, toplo osvetljenje, usmeravanje i ograničavanje intenziteta svetla.
Zašto noćni insekti kruže oko svetala — moderna rasveta im kvari navigaciju
A powerful beam of light shoots up from the top of a pyramid into the night sky, surrounded by thousands of illuminated moths and flying insects.© A-Z Animals
Mnogi su videli scenu koja deluje kao metafora: moljci i drugi noćni insekti privučeni svetlom kruže lampama sve dok ne padnu ili ne postanu plen. Iako na prvi pogled deluje „romantično“, reč je o ozbiljnom problemu — drevni navigacioni mehanizmi insekata ne funkcionišu pravilno u prisustvu modernog veštačkog osvetljenja.
Kako su insekti nekada navigirali
Noćni insekti ne lete u potpunom mraku: mesečina i zvezde stvaraju blago, skoro paralelno osvetljenje. Mnogi samo održavaju konstantan ugao u odnosu na te nebeske izvore svetlosti kako bi let bio pravolinijski i stabilan. Taj sistem orijentacije naziva se transverzalna orijentacija.
While models like celestial navigation and transverse orientation explain part of nocturnal insect attraction to light, they do not explain it completely.©buddhawut/Shutterstock.com
Šta pokazuju nova istraživanja
Istraživači sa Imperial College London, Florida International University i University of Florida koristili su visokofrekventne kamere u laboratoriji i na terenu (Kostarika) da snime kretanje insekata oko različitih svetala. Otkrili su da postoje dva važna ponašanja koja objašnjavaju zašto insekti često završavaju na sijalici ili padaju:
- Deformacija transverzalne orijentacije: veštačka svetla poremete ugao orijentacije jer se ne ponašaju kao daleki, paralelni izvori (mesečina).
- Dorsalni odgovor na svetlo: mnogi insekti drže leđa okrenuta ka izvoru nebeskog svetla kako bi stabilizovali let; kada je izvor blizu i jasan (ulicna lampa), to ih navodi da kruže oko njega ili da izvode disfunkcionalne manevre.
Neka opažanja koja su snimljena uključuju: spiralno približavanje lampama, nagle podizanja tela pri prolasku ispod svetla (što vodi do zaustavljanja i pada), pa čak i prevrtanje na leđa pri preletanju iznad sijalice.
The more artificial lighting fills the streets, the more disastrous the effects on nocturnal insects.©Jenelle Jacks/Shutterstock.com
Zašto je to problem
Veštačka rasveta, naročito širokospektralna LED tehnologija, širi se brzo i smanjuje pravu noćnu tamu u urbanim i prigradskim sredinama. Insekti zarobljeni oko svetala troše energiju, propuštaju hranidbeni ciklus, postaju lak plijen grabljivicima i često ne prežive do zore. To ima šire posledice po ekosisteme, jer su mnoge vrste oprašivači ili deo hranidbenih mreža.
Rešenja koja funkcionišu
Istraživači ističu da su neki koraci jednostavni i efikasni:
- Prelazak sa oštrih, širokospektralnih LED na ciljano, toplo (toplo-belo) osvetljenje.
- Usmeravanje svetala (štitovi i reflektori) kako bi se smanjilo rasipanje u nebo i horizontalno zračenje.
- Ograničavanje intenziteta, korišćenje senzora i tajmera za smanjenje nepotrebnog osvetljenja tokom noći.
Takve mere mogu znatno umanjiti negativan uticaj na noćne vrste, a istovremeno omogućiti bezbednu i funkcionalnu javnu rasvetu za ljude.
Zaključak: Privlačnost insekata ka svetlu nije prosta „ljubav prema vatri“ — to je posledica poremećaja drevnih navigacionih mehanizama usled modernog osvetljenja. Prilagođavanjem načina na koji obasjavamo okolinu, možemo znatno smanjiti štetu po noćne insekte i ekosisteme.
Pomozite nam da budemo bolji.
