Analiza fosila pterosaurusa iz Romualdo formacije (113 miliona godina) otkrila je steroidne biomarkere u šupljim krilnim kostima koji ukazuju da se životinja pretežno hranila ribama i lignjama. Istraživači smatraju da su niskokiseonična, sumpor-bogata voda i aktivnost sumpor-oksidirajućih bakterija omogućili taloženje kalcijum-karbonata i očuvanje molekularnih tragova. Nalaz pruža retku molekularnu sliku drevnih prehrambenih mreža i važan je za razumevanje paleoekosistema.
113 miliona godina stari pterosaurus iz Brazila čuva molekule koje otkrivaju ishranu
Photo Credit: Getty Images
Naučnici koji su analizirali izuzetno očuvan fosil pterosaurusa iz Romualdo formacije u Brazilu otkrili su steroidne biomarkere sačuvane unutar šupljih krilnih kostiju. Ti molekuli pružaju retku hemijsku potvrdu da se ovaj leteći reptil pretežno hranio ribama i glavonošcima, poput lignji.
Detalji studije i dokazi
Studija objavljena u časopisu Science, a koju je prenela i publikacija Vice, identifikovala je molekularne tragove koji obično ne opstaju u fosilima starijim od 100 miliona godina. Hemijski signali ukazuju da je ishrana pterosaurusa bila dominantno morska, uz povremene ulove sa kopna.
Kako je došlo do očuvanja?
Istraživači pretpostavljaju da je jedinka najverovatnije poginula iznad okeana, a telo je potom palo na morsko dno. U uslovima s niskim sadržajem kiseonika i povišenim koncentracijama sumpora, sumpor-oksidirajuće bakterije započele su razgradnju ostataka. Tokom toga, mikrobi i hemijski uslovi podstakli su taloženje kalcijum-karbonata koje je zapečatilo fragilne tragove mekih tkiva i molekula.
"Primerak deluje kao kapsula vremena: čuva ne samo kosti, već i slabi hemijski zapis iz davne morske sredine."
Zašto je ovo važno?
Ovaj nalaz pruža molekularni uvid u prehrambene mreže krede i pomaže da se rekonstruišu drevni ekosistemi—uključujući hemiju morskog dna i uloge mikroba u procesu raspadanja. Kombinacija paleontologije, hemije i mikrobioanalize omogućava detaljnije razumevanje ponašanja i ekologije izumrlih životinja nego što to pruža sama morfologija kostiju.
Romualdo formacija ostaje jedno od najvrednijih nalazišta za proučavanje pterosaurusa, a ovakvi primeri naglašavaju važnost zaštite i pažljivog rukovanja fosilima kako se ne bi izgubile nezamenljive informacije.
Zaključak: Jedan molekul može promeniti naše razumevanje načina života drevne vrste — ovaj fosil daje retku i vrednu molekularnu perspektivu na prehrambene lance krede.
Pomozite nam da budemo bolji.
