Nemački donji dom usvojio je zakon za izgradnju 11 GW novih gasnih elektrana koje treba da budu spremne do kraja 2031. Elektrane će prvo raditi na prirodni gas, s planiranim prelazom na vodonik do 2045. Troškove subvencija snosiće potrošač putem nove naknade od 2031, dok kritičari upozoravaju na rastuću zavisnost od uvoza i zanemarivanje baterijskih rešenja. Vlada istovremeno cilja da do 2030. postigne najmanje 80% bezemisijske proizvodnje i da ugasi ugalj do 2038.
Nemačka Odobrila 11 GW Gasnih Elektrana Do 2031 — Troškove Snose Potrošači
FILE PHOTO - An aerial view of the construction site for the H2-ready gas-fired power plant project at the Schwarze Pumpe industrial site on the border between the German states of Brandenburg and Saxony. (is associated with: «German parliament backs new gas-fired power stations to meet shortfall») Patrick Pleul/dpa
Donji dom nemačkog parlamenta u četvrtak je usvojio zakon kojim se predviđa izgradnja novih gasnih elektrana ukupnog kapaciteta 11 gigavata u narednih pet godina. Cilj je da se obezbedi stabilnost snabdevanja električnom energijom dok se zemlja odriče uglja i ubrzano širi obnovljive izvore.
Za zakon je glasala vladajuća koalicija konzervativaca i Socijaldemokrata, dok je opozicija bila protiv. Predlog sada ide na razmatranje u gornji dom (Bundesrat) pre sticanja konačnog statusa.
Kako će funkcionisati nova rešenja
Ove godine biće raspisani pozivi na tender za ukupno 11 GW nove snage, sa ciljem da ta postrojenja budu povezana na mrežu najkasnije do kraja 2031. Elektrane će prvobitno koristiti prirodni gas, uz planiranu postepenu konverziju na vodonik do 2045. godine. Operateri će biti plaćeni za držanje rezervnog kapaciteta koji će služiti kao „sigurnosna mreža“ kad obnovljivi izvori ne proizvode dovoljno struje.
Finansiranje i kritike
Troškove subvencija za nove elektrane snosiće krajnji potrošač putem nove naknade koja bi trebalo da stupi na snagu 2031. Godišnji iznosi su inicijalno procenjeni između €900 miliona i €3 milijarde (u zavisnosti od metode obračuna i prelaznog perioda), ali poslanici su usvojili izmene zbog kojih troškovi mogu biti i veći.
Desničarska AfD se protivila merama zbog opterećenja za potrošače, dok su Zeleni upozorili da zakon može povećati zavisnost Nemačke od uvoza fosilnih goriva. Ekološki aktivisti takođe brinu da se ne ulaže dovoljno u skladištenje energije (baterije) i druge alternativne tehnologije.
Paralelni ciljevi vlade
Vlada je potvrdila ambiciozan cilj da do 2030. najmanje 80% elektromrežne proizvodnje bude bezemisijska, kao i planirano gašenje termoelektrana na ugalj do 2038. Zakon je predstavljen kao pragmatično, iako sporno, rešenje za prelazni period dok se obnovljivi kapaciteti značajnije ne povećaju.
Zaključak: Zakon pokušava da izbalansira sigurnost snabdevanja i tranziciju ka zelenijoj energiji, ali otvorena su pitanja troškova, zavisnosti od uvoza i brzine razvoja alternativnih tehnologija za skladištenje energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
