ESA planira da pošalje rover Rosalind Franklin na Oxia Planum kako bi ispitao obimne naslage gline koje mogu da sačuvaju tragove drevnog života. Orbitalna posmatranja otkrila su glinu koja se prostire oko 300 km do Mawrth Vallis i sadrži mineralne slojeve koji ukazuju na promene u hemiji vode tokom vremena. Zbog sposobnosti gline da štiti organske materije i planirane bušilice rovera, ovo područje predstavlja jedan od najboljih kandidata za potragu za biosignaturama. Lansiranje je planirano za 2028.
Mogu li tragovi života na Marsu biti skriveni u glini? ESA šalje rover Rosalind Franklin na Oxia Planum
Credit: ESA/ATG medialab
Evropska svemirska agencija (ESA) i tim ExoMars misije usmeravaju pažnju ka oblasti Oxia Planum na Marsu zbog obimnih naslaga gline za koje se smatra da mogu sačuvati tragove drevnog života. Nova studija, zasnovana na posmatranjima iz orbite, ukazuje da se glina prostire stotinama kilometara i nosi zapise o nekadašnjim uslovima vode na crvenoj planeti.
Istraživači su identifikovali gline koje se šire otprilike 300 kilometara (186 milja) od Oxia Planuma do doline Mawrth Vallis. Podaci su dobijeni korišćenjem instrumenta OMEGA na ESA-inom orbitera Mars Express i podacima sa NASA-inog Mars Reconnaissance Orbiter. Analiza stratigrafije i mineralnih slojeva pokazuje promene u hemiji vode tokom vremena, što podržava ideju da je ovo područje bilo dugo izloženo tečnoj vodi u dalekoj prošlosti.
Koristićemo instrumente na brodu da proverimo nalaze dobijene iz orbite, da razumemo drevno okruženje u kome su ti sedimenti formirani i da ustanovimo da li čuvaju bilo kakav dokaz marsovskog života. Toplota i hranljive materije na starom marsovskom morskom dnu mogli su da obezbede staništa za rani život,— izjavio je Elliot Sefton-Nash, zamenik projektanta ExoMars misije.
Geološki dokazi ukazuju na to da je Mars imao znatno više vode pre oko 3–4 milijarde godina. Dok su neki događaji (poplave ili prisustvo velikih vodenih tela) mogli da se dese pre oko četiri milijarde godina, opšti pad vode i atmosferskih uslova ocenjen je na oko tri milijarde godina. Upravo zato su najstariji sedimenti, kao što su oni u Oxia Planumu, najrelevantniji za potragu za biološkim tragovima.
This image, captured by the HiRISE camera on NASA's Mars Reconnaissance Orbiter shows the location of clay on Mars. | Credit: NASA/JPL-Caltech
Područje je posebno interesantno jer glina može da štiti organske i biološke signale od štetnog UV zračenja i kosmičkih zraka. Ako su u drevnim sedimentima postojali izvori toplote i hranljivih materija — na primer na starom morskom dnu — takva mesta su među najboljim kandidatima za očuvanje biosignatura.
Rover Rosalind Franklin, planiran za lansiranje 2028. godine, biće opremljen bušilicom koja može da uzima uzorke iz ispod površine, gde su tragovi života bolje zaštićeni. Rover će raditi u saradnji sa orbitalnim brodom Trace Gas Orbiter kako bi kombinovao podatke iz orbite i sa tla u potrazi za dokazima drevnog života.
Voditelj projekta ExoMars, Jorge Vago, naglašava da zbog obima glinenih naslaga u ovom regionu nije reč o lokalnom fenomenu, već o procesu velikih razmera koji može imati ključne implikacije za razumevanje rane klime i geologije Marsa.
Detalji studije su objavljeni kroz platformu ScienceDirect. Iako život van Zemlje još nije potvrđen, cilj misije je da isproba hipoteze i traži moguće biosignature na terenu — upravo tamo gde su šanse za njihovo očuvanje najveće.
Pomozite nam da budemo bolji.
