Na samitu AI for Good u Ženevi prikazani su praktični primeri primene AI u humanitarnoj pomoći: daljinski upravljana SHERP vozila koja mogu dopreti do opasnih i teško dostupnih područja, UNHCR-ov Pravni Virtualni AI Asistent za brže pravne procese i DISHA inicijativa koja analizira anonimizovane mobilne i satelitske podatke kako bi pratila raseljavanja i štete. WFP i DLR planiraju terenska ispitivanja daljinski upravljanih SHERP vozila u Ugandi 2028. Eksperti naglašavaju da su zaštita podataka i ljudski nadzor ključni za bezbednu primenu ovih tehnologija.
AI U Humanitarnoj Pomoći: Daljinski SHERP-i, Pravni AI Asistent i Analiza Podataka
The World Food Programme is using autonomous trucks to deliver aid in South Sudan, Sudan and Uganda (Rian COPE)
Na samitu AI for Good u Ženevi predstavljen je niz praktičnih primena veštačke inteligencije koje bi mogle ubrzati i unaprediti humanitarne operacije — od daljinski upravljanih terenskih vozila do alata za analizu mobilnih i satelitskih podataka.
Daljinski upravljani SHERP: dopiranje tamo gde ljudi ne mogu
U jednom uglu hale u Palexpu stajalo je veliko belo vozilo SHERP, podsećajući na robustan rover, opremljeno kamerama, senzorima i platformom za sletanje drona. SHERP-i iz Ukrajine su amfibijska vozila koja mogu plutati, probijati se kroz močvare i poplavljene tokove, i prevazilaziti prepreke do oko 1 metra.
Svetski program za hranu (WFP) priprema terenska ispitivanja verzije vozila koja koristi AI i daljinsko upravljanje kako bi doprela do ljudi u najopasnijim i najteže dostupnim oblastima. Testiranja su obavljena u Nemačkoj, a poljski terenski test u Ugandi planiran je za 2028. u okviru projekta AHEAD koji sprovodi Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemir (DLR).
„Mislim da bi ovo moglo biti prava prekretnica,“ rekao je Bernhard Kowatsch iz WFP-a, istakavši da tehnologija može omogućiti dostavu pomoći tamo gde je ranije to bilo nemoguće.
Kako će raditi
Plan je da se u bezbednoj zoni postavi kontrolni kontejner iz kojeg operator daljinski upravlja vozilom tokom najrizičnijeg dela puta. Tim DLR-a navodi da su koristili kombinaciju „starih“ pristupa (matematika, klasično upravljanje) i AI-ja za obradu velike količine podataka iz senzora.
„Tehnički je moguće učiniti vozilo potpuno autonomnim, ali u kompleksnim humanitarnim uslovima moramo imati čoveka u petlji,“ rekao je Armin Wedler, koordinator projekta AHEAD, uz opasku da nema ulica ni jasno obeleženih traka i da situacije — poput naglog okruživanja kamiona gladnim ljudima — zahtevaju ljudsku procenu.
Drugi primeri: pravna pomoć, analiza mobilnih podataka i satelitski snimci
Diskretniji, ali praktični primeri na štandovima uključivali su UNHCR-ov Pravni Virtualni AI Asistent namenjen advokatima i pravnim službenicima koji rade sa izbeglicama. Alat pomaže da se brzo utvrde prava i mogućnosti u okviru zakonodavstva pojedinih zemalja, što, kako navodi UNHCR, može biti „spas“ za mnoge slučajeve.
Inicijativa DISHA (Data Insights for Social and Humanitarian Action) kroz partnerstva sa kompanijama kao što su Google i McKinsey koristi AI modele i anonimizovane podatke mobilnih telefona da identifikuje masovna kretanja stanovništva tokom katastrofa. To pomaže humanitarnim organizacijama da ciljano šalju pomoć i izbegnu pritužbe tipa "idemo na pogrešno mesto". DISHA takođe koristi brzu analizu satelitskih snimaka pre i posle katastrofa kako bi procenila štetu na građevinama.
Rizici, zaštita podataka i etika
Uprkos potencijalu, paneli i izlagači naglasili su i rizike: potrebu za zaštitom veoma osetljivih podataka, sprečavanje zloupotrebe i borbu protiv dezinformacija. Stručnjaci ističu da razvoj mora ići uz stroge standarde zaštite privatnosti, transparentnost i ljudski nadzor.
Zaključno, AI već donosi praktične alate koji mogu spasavati živote i povećati efikasnost pomoći, ali će njihova bezbedna i etička primena zavisiti od dobro osmišljenih procedura i konstantne ljudske kontrole.
Pomozite nam da budemo bolji.
