Texas A&M šalje stotine semenki grožđa na šestomesečni boravak na ISS kako bi proučio uticaj kosmičke radijacije na klijanje, rast i gensku ekspresiju. Eksperiment je deo TAMU-SPIRIT inicijative i uključuje specijalno dizajniran nosač koji kontroliše izloženost zračenju. Po povratku, semena će biti posađena pored kontrolnih uzoraka i praćena tokom čitavog životnog ciklusa — istraživači očekuju prve plodove za četiri do pet godina.
Zašto Texas A&M Šalje Semenke Grožđa Na Međunarodnu Svemirsku Stanicu?
Credit: Courtesy of Texas A&M University Division of Marketing & Communications
Istraživači sa Texas A&M AgriLife šalju stotine semenki grožđa na šestomesečni boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) kako bi ispitali kako kosmička radijacija utiče na klijanje, rast i gensku ekspresiju nakon povratka na Zemlju.
Cilj i značaj istraživanja
Projekat je deo inicijative TAMU-SPIRIT (Aegis Aerospace Multi-Use Space Platform Integrating Research and Innovative Technology), zamišljene kao svojevrsni "satelitski kampus u svemiru". Istraživanje ima dvostruku svrhu: praktično unapređenje hortikulturnih metoda i dublje razumevanje rizika i mogućnosti gajenja biljaka tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Kako će eksperiment izgledati
Semenke će provesti šest meseci u orbiti, zatim će biti vraćene i posađene u vinogradu AgriLife Research na Thomas Ranch u Teksasu. Paralelno će biti posađene identične kontrolne semenke koje nisu išle u svemir, kako bi se tokom celog životnog ciklusa uporedile razlike u klijanju, rastu, genetskoj ekspresiji i prinosu.
"Uloga hortikulture u svemirskim istraživanjima — bilo za proizvodnju hrane ili kiseonika, ili zbog doprinosa ukupnom blagostanju astronauta — pobuđuje maštu," rekao je Amit Dhingra, profesor integrisanih sistema genomike i translacione biotehnologije. "Biljke će biti neophodne, i to nas veoma uzbuđuje."
Tehnički izazov: prava doza zračenja
Zaštita semenki u orbiti bila je poseban inženjerski izazov: prevelika izloženost zračenju može sprečiti klijanje, dok premalo izlaganja možda neće izazvati očekivane genetske promene. Studenti Departmana za vazduhoplovno inženjerstvo, Coby Arnold i Arvind Subramanyam, radili su sa Justinom Scheinerom iz AgriLife kako bi dizajnirali nosač koji dozvoljava optimalnu dozu radijacije.
Izabrane sorte i istorijski kontekst
Tim je izabrao tri sorte grožđa sa dubokim vezama za Teksas, među kojima je i Lomanto — teksaška sorta koju je početkom 20. veka razvio hortikulturista T. V. Munson. Munson je zaslužan za razvoj otpornog podanka koji je pomogao vinogradima širom sveta da se oporave od filokserne epidemije.
Justin Scheiner ističe da, pored naučne vrednosti, postoji i element znatiželje: ako se pojavi povoljna nasumična mutacija, ona bi mogla predstavljati polaznu tačku za novu sortu.
Šta očekivati
Istraživači očekuju da će loze iz svemirskih semenki dati plodove za četiri do pet godina, nakon čega bi, ukoliko rezultati to dozvole, mogla biti razmatrana i proizvodnja vina od tih grožđa. Osim naučnog uvida u uticaj zračenja na gensku ekspresiju, projekat donosi i "kul faktor" — mogućnost pravljenja vina iz biljaka koje su provodile vreme u svemiru.
Izvor: Food & Wine.
Pomozite nam da budemo bolji.
