Wieger Wamelink je 2013. napravio simulirani marsovski regolit i posadio 4.200 semena iz 14 vrsta kako bi proverio da li Mars može da podrži rast biljaka. Početni rast je bio ograničen zbog nedostatka organske materije, prisustva perhlorata i sposobnosti tla da odbija vodu. Dodavanjem stajnjaka, bakterija koje razgrađuju perhlorate i glista, tim je vremenom uspeo da uzgaja paradajz, kelj, spanać i druge useve — kelj je u nekim slučajevima rastao bolje nego u zemaljskom tlu. Eksperimenti pokazuju potencijal astroagrokulture, ali su i dalje potrebne dodatne studije pre primene na Marsu.
Može Li Mars Da Izgaja Hranu? Wieger Wamelink Napravio Simulirano Marsovsko Tlo i Posadio 4.200 Semena
Mars (left), Botanist (right)
Godine 2013. botaničar i ljubitelj svemira Wieger Wamelink počeo je da se pita da li bi marsovsko tlo — slično onom koje su analizirali roveri — moglo da podrži rast biljaka. Da bi to proverio, u laboratoriji je napravio simulaciju marsovskog regolita i zasejao veliki broj semenki.
Kako je izgledao eksperiment
Tim je posadio 4.200 semena iz 14 različitih vrsta u simulirani marsovski regolit: drobljene vulkanske stene sa Zemlje formulisane tako da što verodostojnije imitiraju podatke prikupljene roverima na Marsu. Ovi simulati su prvobitno nastali za testiranje rovera i svemirskih odela, ali su poslužili i u biološkim ispitivanjima.
Matt Damon in 'The Martian.'WikiFandom
Koji su bili glavni problemi
Prve biljke su nikle, ali su rasle vrlo slabo i nisu davale jestive prinose. Glavni ograničavajući faktori bili su:
- nedostatak organske materije u regolitu,
- prisustvo perhlorata i nekih teških metala koji su toksični za biljke i ljude,
- hidrofobnost tla — teško zadržavanje i raspodela vode.
Kako su rešavali prepreke
Da bi poboljšali plodnost, istraživači su isprobali nekoliko pristupa: dodavanje organske materije (stajnjak — prvo svinjski, a potom i ljudski u kontrolisanim uslovima), inokulaciju bakterijama koje razgrađuju perhlorate i uvođenje specijalizovanih glista koje razlažu organsku materiju i poboljšavaju strukturu tla.
Sprouting plant.Canva
Rezultati
Vremenom su eksperimenti dali značajno bolje rezultate. Tim je uspeo da uzgaja useve poput:
- paradajza,
- belesa luka,
- spanaća,
- bosiljka,
- kelja,
- zelene salate, rukole, luka i rotkvica.
Posebno zapažen je kelj koji je u nekim eksperimentima rastao čak bolje nego u lokalnom zemljštu na Zemlji. Krompir se pokazao zahtevnijim za uzgoj, ali nije nemoguć.
Earthworms.Canva
Godine 2016. Wamelink je priredio večeru sa namirnicama uzgajanim u simuliranom marsovskom tlu — prema izveštajima, bili su podjednako hranljivi i ukusni kao i zemaljski primerci. Danas on i dalje radi na unapređenju astroagrokulture i ispitivanju dugoročnih rešenja za uzgoj hrane van Zemlje.
Zašto je ovo važno
Wamelinkov rad pokazuje da, uz dodatne biološke i tehnološke intervencije, postoji realan potencijal za uzgoj hrane u regolitima sličnim marsovskim. Ipak, pre nego što ovo postane primenljivo na Marsu, potrebno je rešiti pitanja bezbednosti hrane (perhlorati, teški metali), održivog snabdevanja vodom i zatvorenih ekosistema za ljude koji bi tamo boravili.
Zaključak: Eksperimenti su ohrabrujući i pokazuju da astroagrokultura nije više isključivo naučna fantastika — ali pred istraživačima je još mnogo rada pre nego što hrana uzgojena u martovskom regolitu postane praktična opcija za buduće misije.
Pomozite nam da budemo bolji.
