U Ljubljani su studenti i građani odgovorili na predlog predsednika parlamenta o referendumu o izlasku Slovenije iz NATO-a pozivom da zemlja napusti Alijansu. Organizacija Iskra organizovala je protest na kojem su tražene i sankcije protiv SAD i Izraela te preusmeravanje sredstava iz vojnog budžeta na javne službe. Skup je usledio dan nakon susreta lidera NATO-a u Ankari, gde je potvrđen cilj povećanja izdvajanja za odbranu do 2035. godine.
Demonstranti u Ljubljani Traže Izlazak Slovenije Iz NATO-a i Sankcije SAD/Izraelu
© SOPA Images / Contributor
Posle predloga predsednika slovenačkog parlamenta Zorana Stevanovića da se održi referendum o izlasku Slovenije iz NATO-a paralelno sa novembarskim lokalnim izborima, u Ljubljani su održani protesti na kojima su demonstranti zatražili istupanje zemlje iz Alijanse.
Okupljeni su, reagujući i na novo obećanje vlade o povećanju vojnog budžeta, zatražili uvođenje sankcija protiv SAD i Izraela i preusmeravanje sredstava namenjenih odbrani na javne službe poput zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.
Protest u četvrtak organizovala je studentska organizacija Iskra, koja je glasni kritičar vojnih izdataka i slovenačkog članstva u NATO-u. Organizacija smatra da povećanje vojne potrošnje nije usklađeno sa društvenim prioritetima i da se sredstva mogu efikasnije iskoristiti za javne potrebe.
"NATO je kroz svoju istoriju služio kao vojni instrument za podčinjavanje država", izjavila je predstavnica Iskre, Tara Maslaković, i kritikovala planove za produbljivanje odnosa sa Izraelom, uključujući mogućnost otvaranja izraelske ambasade u Ljubljani.
Govornici su takođe optužili i prethodnu i sadašnju vladu da deklarativna podrška Palestincima nije praćena konkretnim merama, pa protesti delom služe i kao zahtev za dosledniju i aktivniju spoljnu politiku.
Okupljanje u Ljubljani usledilo je dan nakon što su lideri NATO-a na sastanku u Ankari ponovo potvrdili obavezu da će do 2035. godine povećati izdvajanja za bezbednost i odbranu na ukupno 5% bruto domaćeg proizvoda — od čega bi 3,5% bilo za osnovne potrebe odbrane, a 1,5% za šira ulaganja u bezbednosne kapacitete.
Politički značaj protesta leži u činjenici da predlog o referendumu dolazi iz vrha parlamenta, što može potaknuti dalju javnu debatu o mestu Slovenije u evroatlantskim strukturama i raspodeli budžetskih prioriteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
