Island je na referendumu 29. avgusta glasao 52,8% protiv ponovnog otvaranja pregovora o članstvu u EU, a presudan razlog bila je zaštita ribarstva koje čini oko 40% izvoza. U Srbiji su islandski rezultat ispratile pretežno kritičke reakcije koje pozivaju na javnu raspravu i eventualni referendum o evropskim integracijama. Stručnjaci ističu da je odluka motivisana brigom za suverenitet i smanjenim poverenjem u EU, dok proevropske partije uglavnom nisu reagovale javno.
Island Rekao 'Ne' EU: Ribolov, Suverenitet i Poruke Za Srbiju
Getty © Micah Garen
Građani Islanda na referendumu održanom 29. avgusta većinom su glasali protiv ponovnog otvaranja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Zvanični rezultat pokazuje da je 52,8% birača odbilo nastavak razgovora, dok su pregovori između Islanda i EU zamrznuti još 2013. godine.
Zašto su Islandjani rekli "ne"?
Ključni razlog je zaštita ribarstva. Riba i morski plodovi čine oko 40% islandskog izvoza, pa bi članstvo u EU podrazumevalo uvođenje zajedničkih kvota i pristup stranih ribara islandskim vodama. Kontrola nad ribolovnim resursima tumači se kao pitanje suvereniteta i egzistencijalnog interesa za stanovništvo koje zavisi od mora.
Istovremeno, Island već ima pristup jedinstvenom tržištu kroz Evropski ekonomski prostor (EEP) i svoj status u Šengenu, što je dodatni razlog zašto mnogi birači ne vide dovoljne koristi od punopravnog članstva koje bi moglo da ograniči njihovu kontrolu nad prirodnim resursima.
Reakcije u Srbiji
Islandski rezultat izazvao je talas komentara i u Srbiji. Najglasniji su bili kritičari članstva u EU: Aleksandar Vulin (Pokret socijalista), političke organizacije Novi DSS i Monarhisti, kao i pojedini javni intelektualci.
Aleksandar Vulin: "Nisu pomogle ni pretnje ni obećanja, Islandjani su odlučili da sami odlučuju o sebi. Zašto niko ne pita Srbe šta misle o ucenama i pretnjama EU?"
Poslanik i publicista Branko Pavlović ističe da islandski primer pokazuje spremnost da se zaštite ključne privredne grane, dok bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović podseća da Island već koristi mnoge benefite EU kroz EEP i Šengen, ali da birači brane strateške interese poput ribarstva.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević ocenio je da je reč o suverenističkom odgovoru i smanjenom poverenju u sposobnost i legitimnost EU da garantuje interese članica u kriznim vremenima.
Šta to znači za Srbiju?
U Srbiji se povelo pitanje potrebe za javnom raspravom, pa čak i referenduma o evropskim integracijama. Kritičari ukazuju da su zahtevi koji se Srbiji navodno postavljaju stroži i osetljiviji od onih koje ima Island, pri čemu se u polemikama često spominje i pitanje Kosova i Metohije kao ključna tema nacionalnog interesa.
Važno je naglasiti da je Srbija kandidat za članstvo od 2012. godine i da svaka odluka o pristupanju podrazumeva političku raspravu i procenu koristi i rizika. Islandski primer može poslužiti kao podsticaj za širu javnu debatu o tome šta građani smatraju prihvatljivim kompromisima u procesu evropskih integracija.
Zaključak
Referendum na Islandu pre svega je bio glas o suverenitetu nad vitalnim resursima. U Srbiji je izazvao argumente za veću transparentnost i uključivanje javnosti u donošenje strateških odluka o evropskom putu. Bez obzira na različite stavove, jasno je da teme suvereniteta i zaštite državnih interesa ostaju centralne u javnoj raspravi o budućem pravcu zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
